Kratka priča o Nemačkom biznis mentalitetu

Jednom davno u Nemačkoj je živeo Srbin Mića. Toliko dugo da je postao pravi Nemac. I držao je auto servis. I jako je lepo zarađivao. Prihvatio je njihov mentalitet. Bio je radan i vredan. A onda je jednog dana odlučio da pomogne starom prijatelju Peri iz Srbije tako što će ga dovesti u Nemačku i zaposliti. Došlo je vreme za širenje posla a gde ćeš bolje automehaničare od Srba. I dovede ga.

Jako lepo su sarađivali. Prijatelj Pera iz Srbije se brzo pokazao vičnim poslu i dokazao da je i on radan i vredan. Toliko je ulivao poverenje „gazdi“ da ga mu je ovaj jednog dana, usled odlaska na poslovni put, ostavio ključeve od radnje i rekao „ti si glavni. Vodi posao. Vraćam se za par dana“.

Posle par dana „gazda“ se vratio. Sve cakum pakum. Mića je bio oduševljen. Sav posao je odrađen, klijenti zadovoljni. Potom se Pera pohvalio da je čak sredio i slavinu koja je bila pokvarena. Utom, Mića polude. Izdrao se na Peru. Peri ništa nije bilo jasno. Stotine misli mu se motalo po glavi u sekundi. Nije shvatao gde je pogrešio. Sve je bilo savršeno.

Onda mi je Mića objasnio: Vidiš Pero, ovaj komšija Hajnz prekoputa, on se bavi vodoinstalaterskim poslom. Ako ti, pored svog posla, popravljaš i slavinu, on ima manje posla. Kada bi svi razmišljali i radili kao ti, on bi potpuno ostao bez posla. Neće imati više biznis. Neće zapošljavati ljude, već će sve otpustiti. A onda ne bi više donosio svoj auto kod mene na servis. Sada, kada sam ti to objasnio, nikada više u životu nećeš raditi niti popravljati išta osim automobila. Ako prestane da radi sijalica zvaćeš Adolfa električara. Ako prestane da rad vodokotlić zvaćeš Hejnza vodoinstalatera. Ako ti pukne parket zvaćeš Sinišu parketara. A ti ćeš se baviti automehaničarskih poslom.

– Jasno gazda!