Kako firma treba da izgleda

Moj životni san je uvek bio da imam firmu sa barem 10 zaposlenih. Da mi to bude druga porodica. Da radim sa ljudima koji će firmu smatrati drugom porodicom, takođe. Sa ljudima koji će ustajati ujutru sa osmehom, željno iščekujući da dođu na posao. Koji svojevoljno neće želeti da odu iz firme u pola četiri. Jer će u toj istoj firmi uživati. Biće srećni i zadovoljni. Jer će u toj istoj firmi moći da u pauzama igraju stoni fudbal, vise na fejsu ili da u dvorištu firme rade u lejzi begovima, dok im direktor pravi roštilj.

Svaka firma treba da bude takva. Ili da nastoji u tome.

Produktivnost zaposlenog je direktno proporcionalna njegovoj sreći na radnom mestu

                                                                                                                            – ja

Kako da očekujete da zaposleni bude produktivan ako prezire svoje radno mesto? Ako se jedva budi ujutru razmišljajući da li će kupiti konopac i obesiti se o kvaku ili doći kod vas na posao?

Nažalost, u Srbiji su takve, moderne i proaktivne firme retkost. Neki od najbogatijih ljudi ne isplaćuju plate u svojim firmama, kao ni doprinose, poreze. Tretiraju zaposlene kao pse, ili osnovna sredstva firme. Arče ih na najluđe načine. Dok „gazde“ kupuju deci i ljubavnicama džipove od po 100.000 eur, zaposleni rade za minimalac, a plate kasne. Jer zaposleni nije važan. On nije bitan. Posao dolazi sam po sebi, a zaposleni su tu samo „smetnja“. Jel tako?

U Srbiji još uvek imamo kult „gazde“ umesto lidera. Još uvek preovladava taj stav „ja sam gazda, ja sve znam najbolje, ti si tu da ćutiš i radiš, nisi plaćen da misliš„. Gazde nikako da shvate da se nisu rođeni sveznajući. Niko nije. Učiš dok si živ, i od svakog možeš ponešto da naučiš. Ispričaću vam malu pričicu koju sam čuo još na fakultetu i koja mi se zalepila u mozak od tada: Kompanija 3M je bila pred raspadom. Predsednik kompanije (ne direktor – CEO – nego predsednik upravnog odbora, što bi rekli „gazda“) je odlučio da u najvećoj hali okupi sve zaposlene. Postrojio ih je na pod. Od direktora, srednjeg menadžmenta pa sve do čistačice. Onda im je svima poručio da iznesu ideje za spasenje kompanije. Svako je imao pravo da se javi. Svi su bili jednaki. Javio se jedan zaposleni sa idejom i tako je nastao „Post-it“ lepljivi, ultrapoznati papirići.

Poenta priče je da morale verovati u vaše zaposlene. Sve njih. Bez obzira na kojoj su poziciji. I morate delegirati odgovornosti. Ne možete znati sve i ne možete pratiti sve. Jer ćete sasvim sigurno propasti, a i umreti verovatno. Problem kod naših „gazdi“ je u tome što moraju da znaju sve, od toga šta radi čistačica, do toga šta radi njegov upravni odboror. Ne-mo-žeš znati sve! Pusti ljude da rade. Naravno, neka kontrola mora da postoji, ali do neke granice.

Umesto zaključka

U Srbiji, ovakav moderan način poslovanja i pravo liderstvo možemo videti uglavnom u malim i srednjim, tehnološkim, kompanijama. Jer logično je da u „pečat-šalter-gazda“ i burazerskoj državi mlade kompanije, koje vode mladi ljudi, najbrže i najlakše skapiraju kako treba poslovati. Na sreću, takvih kompanija imamo. Lično sam upoznao mnogo sjajnih ljudi iz ovih kompanija: Limundo, Infostud, Nordeus, Krojač, Donesi, i mnogih drugi (žao mi je što ne mogu sve da pomenem),  i lično se uverio kako se tamo radi. Neke sam čak i razbio u stonom fudbalu tokom posete 😀 Ali nam treba još više takvih firmi. I ne samo u tehnološkoj sferi nego u svim apsketima društva. Zašto jedan butik ne može da ima lidera koji neguje zaposlene i time generiše bolju prodaju? Zašto u gotovo svaki butik u koji uđete naiđete na mrzovoljne i „besne“ zaposlene? Pa zato što im se gazda istresa svakog dana, maltretira ih, a pritom plaća minimalac ili potpuno na crno. Kompanije suprotne takvim su kompanije koje menjaju realnost i mentalitet. Bez novih modernih lidera nema ni moderne Srbije. Kada se to promeni, postaćemo Švajcarska. Ja se optimista da će i naša „pečat-šalter-gazda“ ekonomija uskoro biti zamenjena modernim poslovanjem koje generiše i srećne, zadovoljne zaposlene, na svačije zadovoljstvo.