Preduzetništvo je jedini spas za Srbiju. To odgovorno tvrdim. Mala i srednja preduzeća kao i freelanceri su stub svake ozbiljne privrede u svetu. Nažalost, u Srbiji san svakog mladog čoveka je još uvek u tome da se zaposli u državnom preduzeći, ne želeći da rizikuje i pokuša sa sopstvenim biznisom. I ne mogu da ih krivim. Ali, to će se morati menjati, korak po korak.
Ove godine sam bio pozvan na Aiesec Business days da govorim o pokretanju biznisa, gde sam mladim ljudima preneo lična iskustva u pokretanju biznisa i pokušao da ih motivišem kako da načine taj prvi korak. Ukratko ću ovde preneti svoje viđenje:
1. Prvo morate imati ideju. To ne znači da treba da izmišljate toplu vodu. Ako čujete ljude koji govore „jao vidi ove, pa to već postoji u svetu“ samo se osmehnite i nastavite sa svojom idejom. Ako na nekom tržištu ne postoji eBay, zašto vi ne biste napravili „eBay“? Tako je nastao i Limundo. Da li su oni ludi što su to uradili? Ne. Oni su danas jedna ozbiljna i zrela kompanija koja zapošljava preko 50 ljudi. Dakle, nema potrebe da izmišljate toplu vodu. Ako na domaćem tržištu gde želite da pokrenete biznis uvidite da nedostaje nešto što već postoji u svetu, slobodno pokrenite takav biznis
2. Morate biti optimistični i gajiti nadu. Svaki početak je težak. Mnogim uspešnim mladim kompanijama u Srbiji je trebalo dugo vremena da uspeju. Mnogima su govorili da nikada neće uspeti pa su uspeli. Dakle, optimizam, nada i strpljenje. Dovoljno je da sami verujete u ideju i uspećete.
3. Odsustvo straha od neuspeha i debeli živci. Da, dobro ste čuli. Većinu Srba su pogrešno učili da se neuspeh ne prašta. Na zapadu se neuspeh podržava jer se tako uči na greškama i stvara se kult „ponovnog ustajanja“. Ako ne uspete… pa bože moj. Niste uspeli. Idete dalje. Probate da postojeću ideju adaptirate i nastavite dalje, ili pokrenete neki potpuno novi biznis. U novom biznisu ćete imati više iskustva i znanja šta ne treba da uradite ponovo pogrešno. Dakle, ne bojte se! Takođe, na početku „izbacujete“ iz poslovnog života roditelje i prijatelje. Morate sa njima imati debele živce. Umeju (nesvesno) da vas demotivišu i pokvare planove. Često umeju da „savetuju“ zaposlenje u državnim firmama. Odbijaju verovanje u bilo kakav privatni biznis. Jer to rade samo „kriminalci“. Možda zvuči surovo, ali ako na početku nemate podršku, nego vam samo odmažu, bolje je da ih „odstranite“ iz svakog poslovnog apsketa i da gurate svoju priču!
Ma šta će ti to? Samo ti još biznis treba. Nikada nećeš uspeti, nema u Srbiji leba od toga…
4. Diferenciran tim. Najvažnija stvar. Kako niko nema dovoljno kapitala, mnogi ne pokreću biznis. Ok, nemate kapitala, šta dalje? Nađite kvalitetan i izbalansiran tim. Nađite četvoro ljudi, od kojih se jedan ili dva partnera bave programiranje, jedan dizajnom a jedan ekonomijom i marketingom. Tako ste smanjili troškove za 80% i pokretanje biznisa je još lakše
5. Kapital je važan ali je u direktnoj korelaciji sa tačkom 4. Ukoliko nemate dovoljno kapitala da pokrenete biznis, naćićete izbalansiran i diferenciran tim i tako smanjiti potreban kapital za pokretanje. U početnom periodu kada zafali kapitala za marketing ili neke dodatne investicije ne libite se da pozajmite od roditelja, prijatelja. Nisu to prevelike sume. Kasnije, možete prodati udeo u firmi uz zadržavanje upravljačkih prava anđelima investitorima ili VC fondovima.
12 thoughts to “Preduzetništvo kao jedini spas – kako početi”
Sjajan tekst!
U mojem mestu gde ja zivim bilo je vrsnih majstora koji su privatno radili mnoge zanate i bilo je mnogo paora koji su dobro radili svoju zemlju.Medjutim niko nije uspeo privatno nista veliko da postigne zato sto je bio sputavan na svakom koraku kada je pokusavao da krene u veci posao.U mestu sa 10.000 stanovnika nije moguce da godinama bas niko ne uspe i da su svi bili glupi.Zato su svi ti ljudi svoju decu skolovali i govorili im da uce skolu i da se domognu drzavnog posla. I danas ako pokusas nesto legalno da radis tesko ces opstati,jer stari mentalitet onih koji odlucuju uporno opstaje.Vecinom ko radi legalno propada i prelazi u sivu zonu,jer kada si u sivoj zoni vise nema problema.Sistem mora da se menja inace spasa nam nema.Inspekcije su veliki problem i veoma su korumpirane.Zato nista ne vredi od lepog pisanija koje kude,nego politika je kamen spoticanja i to mora da se menja,ali nigde na vidiku novih mladih snaga koje su spremne za promene.
I onda je najbolje da svi ćutimo, ništa ne radimo po tom pitanju, ne motivišemo, preselimo se na poljane i krenemo da se bavimo ratarstvom i stočarstvom?
Takvo razmišljanje nas neće daleko dovesti. Ukoliko većina shvati šta je preduzetništvo, i koliko ono znači za svaku privredu, više će ljudi krenuti da otvara firme, a time će i pritisak na vlast po pitanju poslovnog ambijenta biti veći i svrsishodniji.
Nema predaje, nema zabijanja glave u pesak. Već odlučno i hrabro u nove pobede 🙂
Cestitam na hrabrosti i srecan put u nove pobede!Po novim pobedama smo narocito poznati.U mojem komentaru nije bilo ni reci o Cutanju,o zabijanju glave u pesak i o nista ne raditi.Protiv zelenih poljana i pasnjaka kao i stocarstva nemam nista protiv,jer neki u tome vide dobre investicije,a prave i dobre biznis planove u vezi stim.Dinar se moze svugde zaraditi.Covek se moze boriti ako spram sebe ima ljude kao protivnike a ne umove koji su bili u stanju da na ulice na goloruki narod isteraju tenkove,i da nas dovedu u ovo stanje gde smo danas.Lepo sam rekao da samo novi klinci mogu nesto promeniti na bolje sa novom politikom bez korupcije.Od politike sve zavisi,cak i to koliko debelo cemo pastete svojoj deci namazati na komad hleba.1Zverko ne znam koji zanat ste zavrsili,nisam ukapirao iz vaseg profila,vidim samo privatni fakultet.Nije mi ni to jasno kako ste u mojem komentaru procitali ono cega tamo nema?Inace vas clanak mi se veoma dopao i vi ste u pravu.Moramo se boriti biznisom kako ste vi opisali.
Једино се не слажем са дефиницијом стартапа. Стартап је нови предузетнички подухват дизајниран да јако брзо расте. Тај брзи раст и скалабилност су кључне и по томе се разликују од обичног предузетништва.
Супер блог, иначе! 🙂
Hvala na lepim rečima 🙂 Ali, moram da napomenem da svaka firma koja se osniva ima za cilj brz rast. Glavni faktor zbog kojeg se osnivaju preduzeća jeste ostvarivanje profita, a prvo ekonomsko pravilo kaže da svaka kompanija teži ostvarivanju maksimizacije profita. S tim u vezi, svaka firma koja se osniva je po default-u startup i teži maksimalnom profitu. Da li će u tome uspeti ne zna se. A preduzetništvo je naučna disciplina, i preduzetništvo jeste način i vizija upravljanja nekim preduzećem, ali to je već druga tema, mnogo opširnija.
lepi pozdravi
Нема свака фирма за циљ брз раст. То подразумева going public у врло раној фази и наравно прикупљање великих инвестиција од самог почетка. Узмимо на пример неке мале радионице или породичне фирме које су предузетничке (не само у правном смислу), али не желе да постану стартап, него желе да лагано расту и да имају потпуно власништво над својим предузећем.
Hvala na savetima i motivaciji 🙂
Nema na cemu 🙂 ocekujem od vas neki startup i da javite kad krenete 🙂 srecno
Bićete obavešteni 🙂
Jednostavan i jako dobar tekst! Praksa je malo drugacija… Kao i sve u zivotu kada se gleda Teorija- Praksa. Sto se Srbije tice najslabija karika za poslovanje su medjuljudski odnosi. Ne vidim da je problem bilo kakva ideja ili proizvod vec uticaj losih faktora- medjuljudskih odnosa kao i odsustvo etike na trzistu. Sto ne znaci da ne treba pokusati. Tim pre je pobeda veca! Srecno!
Vidis druze slazem se sa vecim delom teksta, mogu ti reci da si i mene pomalo ohrabrio! Ali… Uvek postoji ono ALI… Tacka 3. Uporedio si zapad i Srbiju… Tacno, treba krenuti hrabro ako vec to zelis… Ali kod nas neuspeh znaci katastrofu, jer nije stvar sta ce ko da mi kaze vec kako cu izdrzati finansiski taj neuspeh! U vecini slucajeva (posto rekosmo da smo siromasni i retko ko ima kesa) podize se kredit… Da biste krenuli nesto ozbiljnije potrebna je i ozbiljnija suma novca, a jemstvo za taj novac obicno ide nekretnina ili neka imovina… E sad, svaka cast za hrabrost, ali nesmem ni da pomislim kakve posledice bi doneo neuspeh!!! Da me neko ne shvati pogresno, ne zelim da obeshrabrim ljude, i nisam za pesimizam u pokretanju biznisa, ali nisam (kao i svaki normalan covek) nisam ni za to da se lupi bilo sta pa ako uspes uspes, ako ne uspes nikom nista 😉 ovaj tekst bi mozda odgovarao negde na zapadu, ali kod nas…. za sada, mnogo tesko ide!!!