Zadnjih par dana se vodi velika diskusija na twitteru i fejsu vezano za izmene zakona o deviznom poslovanju, dolaska PayPal-a, uvođenja zakona o e-novcu i slično. Danas, imamo informaciju da birokratija sprečava izmenu nekih zakona, ponajviše zakona o deviznom poslovanju. Mnogima nije jasno zašto se to radi. Evo, ja ću vam ovde u jako kratkom blogpostu objasniti. Provešću vas kroz par koraka koje svaka firma mora da uradi kada dobije priliv iz inostranstva:
- Firma dobija priliv iz inostranstva za neki posao
- Firma od banke dobija obaveštenje o prilivu koje mora da odštampa, popuni, pečatira, potpiše i vrati nazad, i to u roku od 24 sata
- Firma uporedo sa obaveštenjem o prilivu mora banci dostaviti osnov za uplatu (faktura, ugovor….)
- Firma takođe mora deviznom inspektoratu dostaviti informaciju o uplati kao i osnov (faktura, ugovor…)
Ok, to „i nije toliko strašno“… Not! Ali, šta radi banka i Devizni Inspektorat? Pa:
- Banka dostavlja Narodnoj banci Srbije to obaveštenje o prilivu kao i osnov (faktura, ugovor) koji je firma prethodno dostavila
- Devizni Inspektorat takođe dostavlja Narodnoj banci Srbije to obaveštenje o prilivu kao i osnov (faktura, ugovor) koji je firma prethodno dostavila
- Narodna banka Srbije iz dva izvora dobija paran broj identičnih izveštaja
Sve ovo ne bi bilo toliko strašno da 80% privrede ne šalje ništa deviznom inspektoratu! Znam preko 10 velikih špediterskih firmi koje uopšte ništa ne prijavljuju deviznom inspektoratu. Šta više, oni savetuju sve firme da nikada ništa ni ne počinju sa Deviznim inspektoratom. Onaj ko jednom krene da prijavljuje prilive deviznom inspektoratu mora to uvek i činiti. A ko nikada ne prijavi, niko ga ni ne juri. A vi se pitate zašto onda postoji devizni inspektorat koji ništa ne radi? Pa to je mašina od sigurno 2.000 glasačkih listića, rodbinskih i prijateljskih veza. Taman posla uskratiti tom silnom kolektivu pravo na rad.
Tako, Devizni Inspektorat > PayPal, moderno poslovanje, moderni zakoni, jednostavno poslovanje, manja birokratija…… (mogao bih do sutra da nabrajam)
9 thoughts to “Poenta Deviznog Inspektorata”
Birokratija je, posle lekara, najkompaktnija i medjusobno najsolidarnija grupacija, koja se drži tako čvrsto i jako, zarad opstanka. Množe se kao hermafroditi, danas njih petoro za kompjuterima uradi za pet dana ono što je nekada jedan s plajvazom, dani i meseci im prodju u blejanju, ali- uspeli su da cine cak dve trecine svih zaposlenih u ovoj zemlji. Teško im pada ukidanje onih šaltera s prozorčićima negde oko želuca, pa morate da se ponizno savijete kako bi mogli da komunicirate sa njima, kukju na sav glas na šefove i male plate, izigravaju samoupravljače i…stvarno im niko ne može ništa. Dok je njima nas, ovaca za zamajavanje, ima oni da izmišljaju još sijaset gluposti, jer drugačije i ne bi opstali.
Na žalost ne mogu da citiram izvore ali ipak moram da napomenem.
Nemačka je svojevremeno uvela porez koji se plaćao na kamatu na štedne uloge. Sistem naplate je bio takav da pošteni građanin na kraju godine podnese poresku prijavu u kojoj navede koliko je prihoda ostvario po tom osnovu i onda ga država oporezuje. Problem je u tome što to gotovo niko nije radio osim nekolicine poštenih.
Taj jedan pošteni koji je uredno prijavljivao i plaćao porez po ovom osnovu je pokrenuo odgovarajuće sudske postupke (ne sećam se tačno šta) i tražio povraćaj sredstava koje je platio državi. Naveo je da porez koji se ne naplaćuje svima i nije porez i da je takvo ponašanje države suprotno demokratskim principima (ne sećam se tačno svih argumenata, ali su se svodili na pošten=magarac).
Uspeo je sa svojih zahtevom i vraćene su mu pare, a država je miorala da promeni sistem napate ovog poreza.
Slično je i sa našom TV pretplatom, deviznim inspektoratom itd.
Uhhh, tužna istina… Ali to je Nemačka a ovo je Srbija 🙁 nažalost. Ovde ne vlada niti demokratija niti pravo. Voleo bih da je tako i ovde
Možda je slično sa TV pretplatom, ali sa deviznim inspektoratom nema nikakve veze. Neko ko ne prijavljuje fakture deviznom inspektoratu ni na koji način nije oštetio državu. Sve fakture se uredno zavode u knjigovodstvu, plaćaju porezi i sl. Dakle to je samo jedno gubljenje vremena, ni na koji način se prilivi u budžet ne povećavaju jer postoji devizni inspektorat.
NBS, Devizni inspektorat i banke izigravaju inspekciju što im nije posao. Dakle imamo 4 instance koje proveravaju istu stvar. 1. Banka 2. Knjigovođa 3. Inspekcija 4. Devizni inspektorat.
Verujem da možemo još neku instancu da ubacimo čisto da bude veselije
rezonovanje se primenjuje na svaki teret koji ne mora viti novčani.
Darko, u potpunosti se slazem da je apsolutno neophodno pojednostaviti propise, ali sam samo zeleo da ukazem na par stvari (kao i Vi kada ste pisali o drugom uglu gledanja vezanih za situaciju sa GSP kontrolorima i CG sverceru) 1. U Deviznom inspektoratu nije zaposleno vise od 2.000 nego manje od 100 ljudi na teritoriji cele Srbije (Beograd, Novi Sad, Nis, Kragujevac) link http://www.devizni.gov.rs/PDF/INFORMATOR-CIRILICA.pdf 2. Devizni inspektorat ne obavestava NBS vec je samostalno sprovodio kontrolu odnosno nadzor nad primenom propisa iz oblasti deviznog poslovanja kao i menjackih poslova pre svega u cilju otkrivanja krivicnih dela i pranja novca 3. Izvestavanje deviznog inspektorata se vrsilo iskljucivo elektronskim putem bez potrebe dostavljanja kopija dokumentacije i to samo za usluge 4. Kontrola se odnosila na sve privredne subjekte, a ne samo na one koji su slali svoje izvestaje u DI i na kraju najvaznije od 06.10.2012. Devizni inspektorat vise ne postoji i prestala je obaveza izvestavanja, vodjenja kontrolnika i uostalom bilo kakve kontrole iz te oblati poslovanja (devizno placanje i naplata u spoljnoj trgovini). Kao sto sam vec rekao drugi pogled na stvari dopunjen sa par cinjenica. Grafikon je odlican.
Hvala na ispravkama. Ali, treba sagledati i sledeću situaciju. Od kada je ovaj podatak? Iz aprila 2010 godine. Koliko postoji devizni inspektorat? Još od 2007. godine su počeli da smanjuju državnu administraciju, tačnije da presrapoređuju, zbog krize. Tako su otpuštali ljude iz postojećih agencija i institucija, a otvarali nove, kako bi zamazali oči javnosti. Takođe, po mojim izvorima, broj zaposlenih je počeo da smanjuje posle krize, ali ne zbog krize per se, već zbog toga što je veliki broj preduzeća prestalo da šalje bilo šta Deviznom inspektoratu i bukvalno ljudi nisu ništa radili i vršen je pritisak na njih. Primali su dobre plate. Po mojim izvorima, takođe, imam informaciju da je u jednom trenutku pre krize radilo oko 2.000 ljudi.
Hvala za grafikon, to je moj prvi infografik 🙂
DI jeste konačno ukinut, mada, ne sumnjam da su/će biti otvorene nove birokratske institucije koje će otežavati poslovanje i nametati dodatne nepotrebne obaveze svima koji pokušavaju da zarade legalnim poslovanjem, u ovoj zemlji.