Danas sam pročitao vest da je jedan Bugarin zadnji „dinar“ uložio u bager, srušio kuću i istresao je ispred banke. Naravno, ta kuća je bila pod hipotekom i čovek nije više mogao da vraća kredit pa ju je banka „uzela“. Sada, banka je ostala i bez uloženog kredita, a i bez kuće. Ostali su bez ičega. A mogli su da imaju sve.
Ono što meni, kao ekonomisti i racionalnom, razumnom biću nikada nije bilo jasno: kako banke mogu da razmišljaju na način na koji to rade?
Zašto banke drže toliko velike kamate? Cela ekonomska kriza 2007 godine dogodila se jer su banke davale stambene kredite šakom i kapom, a potom stalno povećavale kamate. Narod više nije mogao da plaća rate i sve je puklo. Kao atomska bomba da je eksplodirala. Banke nisu više imale prihoda od rate i kamate, a imale su troškove. Velike banke, za koje se smatralo da su neuništive, propale su za par meseci.
Nikako ne mogu da shvatim kakva je to logika? Zar nije logičnije, razumnije i jednostavnije da banke daju male kamate kako bi osigurale veći procenat otplaćenih kredita? Ako narod ima novca da vraća kredit, banke će više zarađivati, zar ne? Ako narod nema, onda veliki broj stanovništva neće uzimati kredit, a oni drugi mučenici koji baš moraju, uzimaće ali je velika verovatnoća da neće nikada ni vratiti kredit.
Banke pravdaju svoje visoke kamate rizikom zemlje i stanjem u privredi. To obrazloženje ne može da bude prihvaćeno od strane pravih ekonomista i razumnih ljudi. Što je rizik veći, kamate treba da su manje. U suprotnom, banke će manje zarađivati i snositi veći rizik. Suludo zvuči zar ne?
Što je veća kamata, zbog „smanjenja rizika“ banaka, veći je rizik od nevraćanja kredita
Bankarski posao nekada zaista zvuči potpuno paradoksalno
moncler online store,polo ralph lauren italia online,cheap louis vuitton bags,cheap michael kors bags,north face online uk
One thought to “Ekonomska nelogičnost razmišljanja banaka: zašto banke nerazumno posluju u celom svetu”
Vrlo je jednostavan odgovor. Iako 70% privrede i zaposlenih radi u malim i srednjim preduzecima i kod preduzetnika zakoni se prve prema krupnom kapitalu (tako je u svakoj banana drzavi). Polupismen svet pise te iste zakone i pravila poslovanja da bi opravdao svoje poslovanje a da pritom ni sekunde niko od njih nije radio u privredi. Sem toga, od malih preduzeca nemaju konkretnu novcanu motivaciju kao od krupnih pa je i logicno da po njihovim potrebama pisu uredbe i zakone. Primer je i PayPal, jer u NBS nemaju pojma kako da oporezuju takav prihod. A da li treba da se oporezuje kada je u sustini to izvoz? Ne naravno, jos gluplje je da se sprecava poslovanje jer je u zemlji dinar jedino platezno sredstvo (Malo sutra – … u dinarskoj protivvrednosti 🙂 ) Vodjene inercijom u bankama rade „vrhunski“ kadrovi na nivou: „Imate li nekretninu za zalog“ koga interesuje ideja ili bilo sta drugo. U vreme Tita ja sam imao radnju sa 16 godina, a sada o tome nema govora, po zakonu je to nemoguce! Za vreme Tita islo se kod bankara sa mogucim planom otplate ili mirovanjem kredita, sada je to opet nemoguca misija jer u banci nema nikoga ko bi smeo samostalno da odluci ili barem da da predlog. Razlog je sto sve „strane“ banke kod nas posluju po nasim zakonima i tako su i registrovane, kao domace banke stranog imena. Sem toga NBS iskljucivo radi po diktatu vlasnika banaka i krupnog kapitala, tako da nema govora da reaguju u korist normalnog poslovanja, manjih kamata, dogovora o ralnoj otplati kredita, pravnoj sigurnosti klijenta prema banci (jer ko je jos procitao i shvatio ugovor sa bankom?) Problem kod nas je i neobrazovanost, velika tolerancija prema autoritetu, pomirljivost sa sudbinom u iscekivanju velike srece da decu ispratimo van granica sa jednim jedinim savetom: Nikada se ne vracaj, pa ne dolazi ni na godisnji odmor!