Kupuj i prodaj kriptovalute uz manje troškove

Bitcoin, kriptovalute, blockchain su samo neke od vrelih novih reči kojima se svi razbacuju. Gde god da se okrenete čujete da neko priča o tome. I nije mali broj vas koji mi je pisao želeći da sazna više o svemu tome. Zato ću ovde pokušati da objasnim šta su kriptovalute, kako trgovati njima i još važnije: kako da uštedite prilikom kupovine i prodaje kriptovaluta.

Šta su te kriptovalute?

Valuta je sredstvo plaćanja i označava novčanu jedinicu jedne zemlje. U Srbiji je to dinar, u Hrvatskoj kuna, u Evropskoj monetarnoj uniji evro, u Americi dolar. I onda su se, za sada nepoznate osobe, dosetile da kreiraju svetsku digitalnu elektronsku valutu, čija vrednost neće zavisiti od jačine privrede jedne zemlje, štampanja novca i drugih faktora, već isključivo od ponude i tražnje. Uz jedan jako važan detalj: maksimalna količina jedinice te digitalne valute je u startu limitirana, i kriptografijom je obezbeđeno čuvanje i verifikacija svih transakcija kako bi se iskontrolisalo stvaranje novih jedinica digitalne valute. Niko ne može da utiče na način na koji funkcioniše. Kako je u startu podešeno, tako je. Dakle, nema prekomernog štampanja. I tako je nastao Bitcoin, prva svetska digitalna (kripto)valuta.

U decentralizovanoj mreži koja se naziva blockchain (na kojoj počiva Bitcoin), svaki učesnik ima svoju funkciju. Svaka kupovina i prodaja – svaka transakcija je zabeležana u sistemu, kod svakog učesnika. Svi u Bitcoinovom blockchainu mogu videti bilans svakog računa. Što bi naši ljudi rekli: nema laži nema prevare. Svaka transakcija je datoteka koja se sastoji od javnih ključeva pošiljaoca i primaoca (adrese novčanika) i količine prenesenih jedinica valute (takozvanih coinsa iliti novčića po srpskom). Transakciju mora potpisati i pošiljalac sa svojim privatnim ključem. Na kraju, transakcija se emituje u mreži, ali se mora potvrditi. Ovo već vodi u mnogo stručniju, IT sferu te neću ulaziti u objašnjavanje tehnologije, preterano. Sve što je važno da znate jeste da bitcoin, kao prva digitalna valuta treba da predstavlja najbezbedniju valutu koja najviše uliva poverenja svim građanima sveta.

Potom, prateći uspeh bitcoina, koji je brzo stekao veliku popularnost, pojavile su se mnoge druge kriptovalute poput Etheriuma, Litecoina, Bitcoin Casha, Namecoina, Dogecoina i mnogih, mnogih drugi. Trenutno ih ima preko 1.600, ali je po kapitalizaciji najvredniji Bitcoin.

ALI. 

Uvek ima ono ali. Iako su kriptovalute trebale da predstavljaju valutu, sredstvo plaćanja, to se nije do kraja desilo. Bitcoin i druge kriptovalute su postale commodity (srpski: roba) kojom se trguje na berzama kriptovaluta. Jer da bi „nešto“ bilo valuta potrebno je da sa njom može da se plaća. Dinarom možete u prodavnici da kupite mleko. Bitcoinom ne možete. Većina prodavnica na svetu, kako offline tako i online, i dalje ne prima bitcoin, a kamoli neke druge valute. No, taj broj firmi i prodavnica svakodnevno raste i povećava se. Čak i u Srbiji postoje primeri gde je nešto moguće platiti Bitcoinom.

Kako da dođem do Bitcoina i drugih kriptovaluta?

Kao fizičko lice, imate više načina:

Način 1: Bitcoin, i druge kriptovalute se mogu „majnovati“ (srpski: rudariti). Najplastičnije objašnjeno, to znači da kupite računar sa ultra jakom grafičkom karticom i na njemu pokrenete „neki program“ koji će da rešava podešene matematičke operacije. I svaki put kada reši neku jednačinu vi dobijate deo te kriptovalute. Koje meštate je na svoj hard disk u virtuelni novčanik. A onda možete da trošite dalje na sajtovima i prodavnicama koje primaju kriptovalute. Ili da čuvate pa da prodate na berzi kriptovaluta.

U samom nastanku kriptovalute brzo se može doći do većeg broja jedinica. Kako vreme protiče sve je teže i teže, to jest za isto vreme ćete praviti sve manje i manje tih jedinica. Bitcoin je toliko narastao, da će se rudarenje sve manje i manje isplatiti. Procenuje se da će se limit u izdatim jedinicama dostići 2140 godine. A šta se dešava kada se dostigne limit? Ništa. Ljudi koji imaju zarađene (iskopane) bitcoine mogu da njima trguju dalje na berzi, da zarađuju. Baš kao na pravim berzama akcijama kompanija. Ili da ih troše na robu i usluge.

Način 2: Klasična kupovina i prodaja. Ako ne želite da ulažete u kompjutere i grafičke karte i da stprljivo rudarite, možete otići na neku od berzi kriptovaluta, internet sajtove gde se kupuju iste. Kakva je i naša domaća srpska kriptomenjačnica ECD gde se možete registrovati i kupovati i prodavati kriptovalute. Kako se kriptovalute razvijaju tako će i njihova cena rasti. Nekad i padati, ali generalno rasti. Barem ovim „glavnim“ kriptovalutama. Ne svim 1.600, koliko ih ima. Bitcoin danas vredi preko 7.000 dolara. Prošle godine je vredeo oko 19.000 dolara. Na početku je brzo dostigao oko 200-300 dolara. Ako mislite da će cena rasti, kupite, pa prodajte kasnije, kroz koji dan-mesec-godinu i zaradite. Ali pazite: možete i izgubiti. To je berza. Kao i svaka druga, na kojoj cene varijaru. Baš kao i firmama na standardnim berzama. Danas raste, sutra pada. Zlatno berzansko pravilo: kupuj jeftino, prodaj skupo. Ako je prošle godine cena bila oko 19.000 dolara, a sada 6.900 dolara, verovatno je dobro vreme da se kupi. Svakako, kriptovalute se zvanično smatraju visokorizičnom investicijom. Moja je dužnost da vam to predočim.

Način 3: Kupovina kriptovaluta na specijalnim kriptoBankomatima. Prošetate se do njega, ubacite dinare, izaberete koliko želite, recimo, Bitcoina da kupite, dobijete cenu u dinarima, i kupite. Jednostavno. Ceo spisak lokacija možete naći OVDE

Kao pravno lice:

Ako ste firma, i želite da omogućite prihvat kriptovaluta i da na taj način prodajete svoju robu i usluge postoji jedna sjajna stvar koja se zove Hash&Go.

Hash&Go je aplikacija za plaćanje koja omogućava firmama da prihvataju bitcoin kao sredstvo plaćanja za svoje proizvode i usluge.

• Gde god vidite Hash&GO nalepnicu, znajte da vaš račun možete platiti bitcoinima.
• Ako želite da krenete sa ovim, uputite mejl na hashandgo@ecd.rs

Šta se dešava nakon što kupim kriptovalutu?

Nakon što ste kupili željenu kriptovalutu, potrebno je njeno skladištenje. Kad kupite evre, dobijete fizički novčanicu, ili vam se uplati na devizni račun. Isto i ovo. Morate tu kriptovalutu primiti nekako. Kako je to digitalna valuta, znači ne postoji fizički. Te je morate primiti na neki digitalan način u svoj digitalni novčanik (wallet). Sve velike svetske menjačnice nude usluge novčanika, ali od toga je mnogo sigurnije čuvati lokalno, na računaru.

Neki od najpopularnijih digitalnih novčanika za čuvanje kriptovaluta su Jaxx, Coinomi mobile wallet i Exodus, Electrum desktop wallet i drugi.

Ali, ubedljivo najsigurniji način za čuvanje kriptovaluta je fizički novčanik u vidu uređaja koji se „kači“ na računar, i jedan takav, kakav je Trezor ili Bitbox možete kupiti preko domaće kriptomenjačnice OVDE.

Niži troškovi trgovine kriptovalutama

Svaka kupovina i prodaja kriptovaluta sa sobom nosi i troškove. Baš kao i na klasičnoj berzi. Da biste kupili akcije neke firme morate otvoriti račun u banci i sklopiti ugovor sa brokersko-dilerskom kompanijom (najčešće bankom) a to sve košta. I sama berza uzima proviziju. Tako isto, provizije postoje i na berzama kriptovaluta. Zvanične provizije na domaćoj menjačnici kriptovaluta možete videti OVDE

U saradnji sa sjajnim ljudima iz ECD.rs svim mojim čitaocima dajem specijalni promo kod ZVERKOIECD koji vam donosi do 25% popusta na provizije prilikom kupovine i prodaje kriptovaluta.

Ako imate još kakvih pitanja slobodno ih postavite u komentaru.

 

 

*Tekst napisan u saradnji sa najvećom domaćom menjačnicom kripto valuta ECD.rs