Prve naznake da se NBS menja – na bolje!

Prve naznake da se NBS menja na bolje? Znam. Zvuči neverovatno da tako nešto dolazi iz mojih usta. Koji sam najviše kritikovao Narodnu Banku Srbije. Najvećeg kočničara modernizacije privrede. Postoje mnogi problemi koje NBS mora da reši, ali čini mi se da postoje naznake da će neke rešiti. I tako, desilo se nešto neverovatno.

Kao što znate, borim se protiv pečata, već dugo vremena, koji mrzim iz dna duše. Jer je simbol zaostalog načina poslovanja, razmišljanja. Simbol birokratije. Svega lošega. Da ne kažem simbol komunizma. Ne doprinosi povećanju bezbednosti, jer potpis je taj koji se veštači, a doprinosi povećanju troškova. Zamislite neku firmu, recimo srpski Facebook koji mora da dnevno pečatira stotinu Obaveštenja o prilivu. Pa morali bi da zaposle sektor od 50 ljudi koji bi samo lupali pečate. Štampali dokumenta iz mejlova, pa potpisivali, pa pečatirali, pa skenirali, pa slali nazad. Potpuno suludo! Složićete se.

Tako, od 30 i kusur banaka na tržištu Srbije, svaka, ali svaka traži pečat firmama, prilikom otvaranja računa, i za svaki mogući i nemogući dokument. Sem jedne. Erste Banke. Green Design d.o.o. je prva firma, sa svojim brendom Geelancer, u istoriji Srbije koja ima račun u banci bez pečata na KDPu. Nažalost, u trenutku izlaska našeg brenda na globalno tržište Erste banka nije nudila mogućnost povezivanja Visa biznis debitne kartice sa PayPalom pa smo morali da pređemo u Unicredit banku. I tu nastaje problem. Traže pečat. Kako nam je bilo hitno da krenemo sa PayPal naplatom iz inostranstva, nismo (sam) imali vremena da se preganjamo i „svađamo“ već smo jednostavno lupili pečat na KDP i otvorili račun, pa ćemo se kasnije boriti.

I vreme za borbu je došlo. Naime, kako izlazimo na globalno tržište, i kako smo tek promenili naziv brenda u Geelancer, tako smo promenili i mejlove. Specijalno za taj brend, jelte. I želeli smo da promenimo mejl za dostavu izvoda. Otišao sam, kao zastupnik, u ekspozituru Unicredit banke, jer hvala bogu mnogo toga nije moguće završiti online, gde sam popunio Zahtev za promenu email adrese za dostavu izvoda, i naravno pečatirao ga. Prepirali smo se, objašnjavao sam da Zakonom o privrednim društvima, Mišljenjem NBS i drugim zakonima firma nije dužna da upotrebljava pečat, ali ne vredi. Interni pravilnici Banke su jači od zakona. No, nema veze. Hajde da ne gubimo vreme na „trivijalne“ stvari, i da završimo to. Okrenem se i odem.

Nakon nedelju dana vidim da mejlovi i dalje stižu na staru adresu. Pitam o čemu se radi, kažu nisu dobili zahtev. Objasnim da sam bio pre nedelju dana, sve potpisao, ali ne vredi. Ja nisam bio pa nisam bio. Jer sam dementan, očigledno. Zahtevali su da ponovo dođem. Što sam glatko odbio. Onda su nam poslali Zahtev na mejl da ponovo popunimo, potpišemo i pečatiramo, vratimo na mejl, kao „eto ne morate da dolazite u ekspozituru“. Uzeo sam i potpisao Zahtev na svom iPadu. Nisam ga odštampao (sačuvao jedno drvo), nisam ga potpisao fizičkom plavom olovkom, nisam ga skenirao, i nisam ga pečatirao. NE! Dosta je bilo!

Dakle, Zahtev sam potpisao specijalnom olovkom za pisanje po uređajima, koju sam držao svojom rukom, sa svojim otiscima pristiju, na iPadu. I tako ga vratio nazad na mejl. Odmah. Lepote interneta i 21. veka. Zar ne? Posle par minuta stiže odgovor da ne mogu da uvaže zahtev jer nema pečat. Ponovo je krenula rasprava, gde su nas uputili da pišemo zvaničan prigovor Unicredit banci, što smo uradili. Zahtevali smo da se po svim zakonima Republike Srbije uvaži naš zahtev sa mojim potpisom kao zastupnikom firme, što se lako može uporediti sa potpisom iz KDPa i potpisom iz OP obrasca. Dakle, to sam ja. Nije Pera, nije Mika, nije Žika. JA SAM! A mejl je stigao sa zvanične email adrese kompanije Green Design d.o.o.

Posle dužeg vremena, nekih nedelju i po dana, stigao je odgovor od banke. Jako loš odgovor. Zaista. Pozivaju se na neko uputstvo NBS, a znamo svi da Uputstvo ne može biti jače od Zakona! Aman više ljudi pobogu. Imate li vi pravnike?

Kako su sve to odbili, došlo je do prekretnice. Uputili smo zvaničan prigovor Narodnoj Banci Srbije protiv Unicredit banke. Objasnili ceo slučaj i zahtevali da momentalno narede Unicredit banci da poštuje zakone Srbije.

Na moje zaprepašćenje Narodna Banka Srbije je odgovorila u roku od jednog dana (ne računajući vikend naravno) sa pozitivnim mišljenjem da Unicredit Banka nije imala pravo da traži pečat. Barem smo mi to tako protumačili.

Iskreno, nisam očekivao ovoliko pozitivno mišljenje. Očekivao sam dosta „zakukuljen“ tekst gde se ne zna ko pije ko plaća, s obzirom da ovo nije prvi put da pišemo NBS i Ministarstvima pa znamo kakva ta mišljenja mogu da budu. Ovo je zaista pozitivan pomak.

Da pročitate celo mišljenje kliknite OVDE. Stavljam Vam ga na raspolaganje ukoliko želite da se borite dalje za 21. vek i smrt pečata.

Naravno, mišljenje je moglo biti znatno bolje gde bi se NBS pozvala na Zakon o privrdnim društvima i nedvosmisleno rekla da Zakon o privrednim društvima ne propisuje obaveznu upotrebu pečata, da ne postoji Zakon o pečatu koji propisuje obavezan oblik, sadržinu i formu i slično. No, i ovo je jako dobar odgovor i veliki pozitivan pomak u budućnost. Sada se čeka da NBS kontaktira Unicredit banku, što su rekli da će uraditi, i „naterati“ je da prihvati uredan Zahtev bez pečata. Čekamo naravno i odgovor iz Unicredit banke.

I naravno, ne prestajemo sa borbom.