Ponekad, kasno predveče, posle mnogobrojnih obaveza, kada legnem da odmorim, zapitam se o čemu razmišlja kćerka Jorgovanke Tabaković? Da li se ikada zapita „Ja bih da pokrenem neki biznis, ali Mama, ne mogu! Loši zakoni, nema PayPal-a u Srbiji još uvek“. Znamo kakvo mišljenje Mama o tome ima (čitaj: nema). Mamu to ne interesuje, ali kćerku? Pripadnicu mlađe generacije. One moderne. Svetske a naše. Da li ona želi 21. vek? Da li kćerka želi da bude ista kao njeni vršnjaci iz drugih, razvijenih zemalja? A onda se setim da se i ona zaposlila u Narodnoj Banci Srbije. I ima svog vozača koji je vozi kolima na fakultet.

Mladi nemaju želju da pokreću biznis. Južnije od Beograda preko 70% mladih želi da se zaposli u državnoj firmi. Gotovo niko u Srbiji nema želju da pokreće biznise. A i zašto bi? Šta da pokreneš naiđeš na problem. Barem ja, sa 3 startupa iza sebe i jednim u nastajanju, znam najbolje. Niste ni svesni koliko je mnogo ljudi koji otvaraju startapove u inostranstvu umesto u Srbiji. A i pogledajte ove fondove poput Elevena. Svi oni dođu u Srbiju, pokupe ideje, biznise, ljude i kompletne timove i onda ih vode u Bugarsku. I odande rade, ne iz Srbije. Dok se narod i vlast glože druge zemlje profitiraju.

Trenutno pokrećem sa nekim sjajnim ljudima globalni veliki startup. I najverovatnije ćemo firmu otvoriti u inostranstvu. Jer je lakše. Jer nema problema. Jer država ne koči. Jer nema birokratije. Jer nema 21. veka. Jer je normalnije nego ovde. Prosto, lakše je. I kako se niko iz države, za zadnjih 30 godina nije zapitao: Pa dobro bre ljudi gde je problem? Što nam ljudi odlaze? Šta ćemo da radimo sa ovom Srbijom? Problema je zaista mnogo, pa krenimo redom:

1. Užasni zakoni i nepostojanje PayPal-a

Zakoni su nam užasni. I to je blaga reč. Verujte mi. Toliko su zastareli da i da se vratimo jedno 10tak godina u nazad (a krećemo se u tom pravcu) i dalje bi bili zastareli. Zbog takvih zakona nemamo ni PayPal, najrasprostranjeniji način elektronskog plaćanja u svetu. Svako ko pokreće startup želi da brzo, lako i efikasno naplati novac. To najlakše radi uz PayPal. Ok, postoje i alternative ali koje su to? Skrill? 2CO? Da, ali u tom slučaju možete naplatiti samo od nerezidenta. To znači da možete raditi samo sa inostranstvom ne i domaćim klijentima. Jer ako ste vi domaća firma i vama za neku robu/uslugu uplati domaće lice preko Skrila i vi i on ste u prekršaju. I možete dobiti visoku kaznu. Šta je rešenje? Da ograničite na vašem sajtu da niko iz Srbije ne može da plati karticom? Već samo stranci? Nije li to ekstremno glupo?

Ok, to ne može. A banke? Pa imate dve banke koje pružaju sistem naplate preko interneta, Banca Intesa i Unicredit. I uslovi su im katastrofalni. Morate imati ogromne promete i izuzetno skupo platiti samo uvođenje tog sistema. Nijedan startup ne može to platiti. Sem ako nije dobio ogromnu investiciju za početak posla.

Postoji i treća alternativa, a to je Asekov servis E-ms za naplatu karticama. Mi smo to uveli na GreenDesign.rs. Ali, uvek ima ono ali. Oni rade velike transakcije. Ne rade mikro transakcije. Recimo, prodajete neki e-book koji košta 100 dinara odnosno 1eur. Gotovo da nećete moći da implementirate ovaj sistem plaćanja.

Kratki zaključak: Poslovati iz Srbije je katastrofalno loše. Teško je. zaista mnogo teško.

2. Nismo elektronska zemlja

Pokušajte da otvorite račun u banci bez pečata. Nije moguće. „Pa piše u zakonu o privrednim društvima da firma ne mora imati pečat“. Piše i na tarabi… Ko šljivi zakon. Otkad su se zakoni u Srbiji poštovali? Banke su iznad zakona. Na čelu sa Narodnom Bankom Srbije. Dakle, morate imati pečat. Ništa ne možete uraditi bez pečata. Dalje, više puta sam o tome pisao na mom blogu: GreenDesign.rs ima problem da isplaćuje dizajnere u inostranstvo. Zašto? Zato što Banke ne priznaju uslove korišćenja na sajtu kao ugovorni odnos. Banke nama traže ugovor, pečatiran i potpisan sa dizajnerom i novi ugovor, naravno pečatiran i potpisan, sa klijentom. Mi banci damo nalog, preko ebankinga, da se isplati dizajner (recimo u Hrvatskoj) a oni odbiju nalog. Traže navedene pečatirane i potpisane ugovore.

Izvinite direktorko deviznog sektora u banci da vas pitam nešto. Da li imate Facebook? Imate? Pa lepo. Gde je VAMA pečatiran i potpisan ugovor sa Fejsbukom!?!?

Iako je sve po zakonu, iako su uslovi korišćenja na sajtu ugovorni odnos, ne vredi. Iako to svi imaju, preko Fejsbuka, Tvitera, do Limunda, GreenDesigna i mnogih drugih. Ali ne vredi. Banke neće ni da čuju. Birokratija. Plaše se Narodne Banke Srbije. Zamislite da je dan 99designs.com radi na takav način? Zato 99designs danas vredi milijarde, a mi kojih sto hiljada evra. I nikada, barem iz Srbije, nećemo dostići taj nivo. Ili dok se ne promeni ambijent u kojem poslujemo.

3. Visoki porezi

Ne znam da li ste znali, ali kada otvarate firmu u Srbiji, morate da predvidite koliki ćete prihod ostvarivati i potom plaćati porez na prihod (koji nikad niste ostvarili!). Recimo, kažete „ostvariću 2.000 eur u prvoj godini“ i onda plaćate. Dakle, vi ste za državu još jedna kokoška za čerupanje. A niste se još ni rodili. Umesto da vas gaje koji mesec, da narastete, da se ispilite, pa onda da vas čerupaju i kolju… NE! Odmah! Daj meso odmah, ma koliko bedno bilo. E, to je naša Srbija.

Smanjite poreze i povećaćete naplatu poreza

Nakon toga, kada ste otvorili firmu, treba plaćati radnike. Na platu od 60.000,00 dinara državi dajete 39.000,00 din. Da, dobro ste čuli. Da biste nekome isplatili šezdeset hiljada dinara platu, morate državi dati još tridesetdeved hiljada. I posle što je velika siva zona. Pa ko je lud da prijavljuje platu? Pa ljudi koji de facto imaju dve ili tri hiljade evra plate su prijavljeni na minimalac. A kamoli neki startuper koji je tek otvorio firmu. Porezi su ozbiljan problem koji država ne vidi. Ljudi koji vode državu u domenu finansija i privrede ne znaju svoj posao (i nikada nisu znali) i zato se danas nalazimo tu gde smo.

Dalje, u nijednom zakonu ne postoji kategorija „Freelancer“. Dok neke zemlje ubiraju ogromne prihode samo po osnovu poreza na dobit takozvanih slobodnjaka, srpski političari ni ne znaju šta je to. Njih to ne interesuje. A slobodnjaka u Srbiji ima neverovatno mnogo. Njih država vidi samo preko autorskog ugovora. Ili ugovora o delu. Da li znate kakvi su porezi na takve ugovore? Recimo da neki fotograf proda fotografiju na svetskom sajtu iStockphoto za 100,00 eur. On mora prvo da unajmi knjigovođu da obračuna (jer je toliko komplikovano i zavisi od mnogo stvari) a potom državi da plati i do 50%! Da li bilo ko zaista misli da postoje ludaci koji će državi dati 50% profita, čisto? I posle, što je siva zona. Zato!

 4. Ostalo

Pored ovih ključnih stvari, postoji još mnogo drugih problema, na prvom mestu sa pravosudnim sistemom koji ne funkcioniše. Ako vas neko prevari ne možete se naplatiti. Ako nekoga tužite to može trajati mesecima. Pa gde su needukovani inspektori koji još uvek ne znaju moderno poslovanje? Pa gde su knjigovođe koje još uvek traže fakturu poštom koja naravno mora sadržati pečat i potpis (iako to više ne mora po zakonu o elektronskom dokumentu, zakonu o računovodstvu i zakonu o privrednim društvima). Pa gde je izvoz i problemi sa izvozom? Koji je em skup, em problematičan? Pa loš carinski zakon? Obavezno pročitajte zašto je Peđa Pušelja napustio Srbiju i preselio biznis zbog problema sa izvozom. Zaista postoji sijaset gorućih problema koji se moraju hitno rešavati.

Zaključak:

Bez jake privrede ne postoji ni država

Mnogo stvari je potrebno promeniti kako bi mladi imali veću želju da pokreću startape i biznise iz Srbije umesto što beže u inostranstvo. Za to je potrebnaprvenstveno volja i želja ljudi iz vlasti. Ali, to ne vidimo već 30 i kusur godina. I pitanje da li ćemo ikada videti. Ni narod ni političari nemaju snage, želje, volje. Ja ne prestajem da verujem, uvek sam bio optimista, i nadam se da ćemo uskoro kročiti u taj 21. vek. Vidimo se tamo