Mnogo puta sam se do sada zapitao da li naši ministri, predsednici, premijeri, ekonomisti u vladi imaju i malo osnovnog znanja iz ekonomije ili neke stvari rade namerno i smišljeno. Uprkos činjenici da su neki od njih završili državne fakultete (naročito ekonomski), prestižne Evropske škole, oni i dalje pokazuju potpuno odustvo elementarnog poznavanja ekonomske teorije.
Opšte je poznato da ono što radi i savetuje Međunarodni Monetarni Fond (MMF – IMF) zemljama u razvoju i krizi jeste potpuno pogrešno. Jako davno, Argentina je imala određeni oblik prisile od strane MMF-a zbog koje su i došli na prag bankrota. Ukratko, Predsednik Argentine je maltene isterao predstavnike MMF-a iz zemlje, raskinuo saradnju, vratili su kredit i danas je Argentina jedna od zemalja sa najbržim ekonomskim razvojem (posle Brazila). Takođe, i Hrvatska je tokom 2010. godine odlučila da uprkos krizi ne pristane na saradnju sa MMF. Naravno, kako Hrvati umeju da budu ponosni (kao i mi Srbi) rekli su da je to zato što su izašli iz krize (naravno da nisu), ali zapravo radilo se o tome da nisu želeli da potpišu smrtnu presudu sa MMF-om.
Pitate se, u čemu je zapravo problem? Problem je naravno u politici MMF i njihovoj logici, na koju prisiljavaju zemlje u razvoju i zemlje u krizi. Sve ono što MMF „propoveda“ prkosi svim ekonomskim logikama i teorijama. A upravo MMF tera i prisiljuje Srbiju da poštuje njihova pravila u zamenu za „bezvredni“ kredit. Prva važna stvar u ekonomiji zemalja u razvoju i/ili krizi jeste kako povratiti ekonomsku aktivnost, povećati BDP, smanjiti zaposlenost itd. Prva ekonomska teorija nalaže ekspanzivnu monetarnu i fiskalnu politiku. U prevodu (za one koji slabije znaju ekonomiju) to znači da sa jedne strane centralna banka olakšava načine do kojih dolaze domaće banke, u vidu smanjenja referentnih kamatnih stopa (2 week repo), smanjenje bankarskih depozitnih rezervi na kredite itd… To je monetarna politika. a sa druge strane, imamo smanjenje poreza, smanjenje birokratije, povećanje investicija za zapošljavanje i privredu iz budžeta itd… To je fiskalna politika.
E sad. Kada je svaka kriza u pitanju, kada opadne tražnja za proizvodima i uslugama, kada se smanjuje ekonomska i privredna aktivnost, upravo je potrebna ova ekspanzivna monetarna i fiskalna politika. U prevodu, „labavljenje kaiša“! A šta radi Srbija? Upravo suprotno! Šta je uradila Amerika kada je nastupila kriza? Ona je smanjila referentnu kamatnu stopu, kupila najveće banke u bankrotu, kako državne tako i privatne, upumpala preko 800 milijardi dolara u privredu, čime je smanjila intenzitet i efektat krize. Srbija radi potpuno suprotno. „Otkad znam za sebe“ povećava referentnu kamatnu stopu (ergo krediti ostaju „skupi“), održava sulude bankarske propise u vidu obavezne devizne i dinarske rezerve na kredite (ergo još i poskuljuju krediti), ne ulaže dovoljno sredstava u investicije i pokretanje proizvodnje, itd…
I to nije sve. Kredit od MMF-a se ne može koristiti za popunjavanje rupa u budžetu niti za ulaganje u privredu. Ne, kredit MMF-a se koristi za pokrivanje spoljnotrgovinskog deficita. Za one koji nisu baš „into“ ekonomija, to znači da kada država više uvozi nego što izvozi, to znači da je veći odliv nego priliv deviza. U jednom momentu može doći do nepostojanja dovoljno količine stranih sredstva plaćanja (deviza) i onda se ne može vršiti plaćanje prema inostranstvu, a devize poskupljuju. Tada nastupa taj kredit MMF-a. Dakle, pitanje je šta će nam? Ne možemo ga koristiti ni za šta korisno i svrsishodno, već samo za rešavanje situacije u koju nećemo doći ni za 10 godina, jer ako niste znali Srbija ima preko 10 milijadri deviznih rezervi, ergo, možemo servisirati naša ino plaćanja. I to opet nije sve! Da biste dobili kredit od MMF-a, morate strogo poštovati njihova suluda pravila.
Rezime:
Šta je potrebno da zemlje rade u krizi? Potrebno je da:
- Povećaju potrošnju
- Vrate poverenje u privredu i potrošače
- Sprovode ekspanzivnu monetarnu i fiskalnu politiku
A šta MMF traži od zemalja:
- Smanje potrošnju
- Smanje poverenje u privredu i potrošače (indirektno)
- Sprovode restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku
E tu dolazim do zaključka: MMF diktira zemljama šta da rade a šta ne, što je protivno svakoj ekonomskoj logici i standardnoj ekonomskoj paradigmi, a zauzvrat vam daje kredit koji vam nije potreban, a ekonomija zemlje propada i urušava se.
6 thoughts to “Ekonomsko ludilo aka MMF”
Ne bih da budem grub ali mislim da Vam neke stvari nisu bas najasnije,ne znam da li ste po obrazovanju ekonomista,nastupate kao da jeste ali primecujem i elementarno nepoznavanje odredjenih ekonomskih principa.Mislim da ne bi bilo lose da procitate ovaj blog naseg poznatog ekonomskog analiticara i blogera itd. Sase Radulovica,moze Vam biti jasnije i zasto je neophodno povecati pdv,a smanjiti porez na rad,povecati porez na imovinu,itd……..
http://blog.b92.net/text/15583/Socijalna-pravda-ravnopravnost-gradjana-i-poreska-reforma/
Razmisljao sam da obrisem komentar s obzirom da ne zelim da komentarisem ovakve provokacije, ali ipak cu ga ostaviti da svi posetioci vide kakvo elementarno nepoznavanje ekonomije pojedinci imaju.
Takodje, samo cu reci i ovo: Iz srca savetujem vas i navedenog gospodina Sasu Radulovica da procitate nesto o elasticnosti traznje, elasticnosti ponude i elasicnosti ponude radne snage, i mnoge stvari ce vam biti mnogo jasnije
Toliko od mene, ja ostajem pri svojim stavovima
Svako dobro
Nije u pitanju nikakva provokacija,nego ukazivanje na pogresan pristup kada je u pitanju resavanje ekonomske krize kod nas koja je jako specificna.Drugo je pitanje to sto Vi shvatate kao provokaciju necije neslaganje sa Vasim iznetim stavovima i sto ste zbog toga spremni na apriori brisanje komentara,mislim da blogovi i treba da budu mesta na kojima se moze debatovati i polemisati o mnogim pitanjima.
Ne slazete se recimo sa POVECANJEM PDV-a,a to je jako dobra mera koja bi u kombinaciji sa sledstvenim SMANJENJEM POREZA NA RAD i ostalih nameta dala jako dobre rezultate kada je u pitanju rasterecenje proizvodnje i opterecivanje uvoza I potrosnje a sve u cilju•
porasta proizvodnje i porasta zaposlenosti
• porasta izvoza i približavanja nivou uvoza
• smanjenje sive ekonomije
• jednostavan obračun, administracija i naplativost
• socijalna pravednost
za sta je i postojao predlog od strane bivse ministarke finansije,koji naravno nije usvojen zbog protivljenja,pogadjate koga,pa gosp.Dinkica naravno (citaj TAJKUNSKO-UVOZNICKI LOBI KOGA BI OVE MERE I NAJVISE POGODILE JER KOD NAS JE UVOZITI JEFTINO A PROIZVODITI SKUPO)
Na kraju pre nego sto obrisete ovaj odgovor,zamolio bih Vas iskreno da kada sledeci put budete izjavljivali „koja bi to budala povecala pdv“,prvo razmislite o svemu,podsetite se nekih stvari iz ekonomije(znanje ume da ispari),sagledate ceo paket mera (ne samo povecanje pdv-a,a ceo taj paket mera predlagali su bivsa ministarka finansija uz podrsku predsednika malih i srednjih preduzeca gosp.Knezevica) i tek onda kometarisete,jer ponekad komentari vise govore o ljidima koji ih daju nego o onima kojima su upuceni
Dragi Georgije, sveti,
Ja se slažem da blogovi treba budu lokacije na kojima će se diskutovati, razmenjivati mišljena i stavovi, ali vaš inicijalni nastup je bio takav da mene omalovaži, pri čemu niste ponudili ni jedan argument za pobijanje mojih stavova već ste samo uputili na neki link (što se može okarakterisati i kao spam). Doći na nečiji sajt i odmah upućivati pitanja o završenom fakultetu, nepoznavanju osnovnih paradigmi i teorije, nikako ne govore u prilog onome što sada tvrdite.
Ali, baš iz razloga što smatram da blogovi trebaju biti necenzurisani (do neke granice) ostavio sam vaš komentar.
Što se tiče samog problema oko povećanja PDV-a, moj stav je taj da povećanje PDV-a bez ukidanja ostalih parafiskalnih nameta od strane države nikako ne može biti svrsishodno. Pogotovo ne u vreme krize.
Zašto? Zato što ukoliko bi se sada povećao PDV, došlo bi do većeg pritiska na preduzeća, došlo bi do otpuštanja radnika, smanjenje BDP-a i prometa, pomeranje u sivu zonu i slično, što ultimativno dovodi do manjeg priliva u budžet po osnovu PDV-a
Elastičnost kao ekonomska paradigma jasno govori u kojim slučajevima procentualno povećanje cena i nameta dovodi do nesrazmernog procentualnog smanjenja ili povećanja tražnje, ponude kako na tržištu roba i usluga tako i na tržištu rada.
Ako bismo sada povećali PDV, još jedna stvar (dodatna gorenavedenom spisku) koja bi se desila jeste da bi se novi troškovi preneli na kranje maloprodajne cene, što znači veći udar na budžet potrošača, što će rezultirati još većim smanjenjem trgovine, a što dodatno povlači gore sve navedeno.
Što se tiče vaše rečenice da bih trebalo da sagledam ceo paket mera, morate shvatiti jednu stvar: Niko nije predložio da ukinu parafiskalni nameti ili bilo koje druge mere, već samo da se poveća PDV. Ta mera, neujedinjena sa drugim merama može dovesti do katastrofe na tržištu. Naročito u vreme krize.
Sledeći put bih vas zamolio da argumentima pokušate objasniti vaše hipoteze i stavove, a ne odmah sumnjati u obrazovanje i znanje sagovornika.
Svako dobro želim
Nema jedinstvenog rešenja, MMF ima uglavnom maćehinski odnos prema suverenim državama. Međutim, mišljanja sam da je za Srbiju, mila majka, kakav odnos prema njoj imaju njeni političari i ekonomski stratezi. Tolika količina parafiskalnih nameta, taksi i dažbina bi bila neizdrživa i za mnogo zdravije ekonomije.
Ja sam za razliku od Vas, ekonomski laik ali elementarna logika nalaže da se ,, bolest “ napadne sa dva kraja.
1. Smanjiti potrošnju javnog sektora
2. Rasteretiti privredu i upumpaviti novac putem banaka u nju i infrstrukturu.
Upravo tako. Godišnje se kriminalom od javnih nabavki ukrade oko 1 milijarda eura. Kada bi se tome stao na put, plus smanjili rashodi, državna uprava, reorganizovala Poreska uprava (povećao procenat naplate pdv-a) ne bi bilo potrebe za MMF-om, njihovim ucenjivačkim i lošim strategijama. Sve bismo sami rešili
Ali mi sami to ne umemo…