Sećam se, kad sam bio malo dete, mnogo sam voleo kad me mama uspavljuje. Ali na jedan poseban način. Bio sam jako nemirno dete, i nije bilo lako uspavati me. Ali, majka je imala posebnu taktiku. Svaki put kada bi novinama izašao bombastičan naslov da vlada epidemija vašaka, moja majka bi se uspaničila. Kao i svaka druga odgovorna majka ne bi me nikada poslala u vrtić sa vaškama, a i, razume se, želela bi da bude sigurna da joj je dete zdravo i pravo. Zvala bi me i rekla „Sine, dođi da trebimo vaške“. I tako, umela je mi stavi glavu na grudi i da polako prstima prolazi kroz kosu. To je meni mnogo prijalo. Polako bi prstima razdvajala pramenove, dlaku po dlaku, i gledala. Tražila. Naravno, nikada nije našla ali bih svaki put zaspao, izuzetno brzo. U momentu. Mnogo mi je prijalo. I to je prešlo u naviku. Počela je stalno da mi „trebi vaške“ pred spavanje. Čak sam i sam umeo da joj tražim. „Hej mama, ajde da mi trebiš vaške“ umeo bih da joj kažem.
Danas, ja sam mlad otac. Tata. I imam malog slatkog anđela. Te sam rešio da i sam isprobam tu taktiku. Kada uspavljujem svog sina, uspavam ga za 5 minuta. Svaki put. Uvek ga stavim na grudi, preko mene, i krenem da „tražim vaškice“ 🙂 I toliko mu prija da zaspi jako brzo. Iako se pre pet minuta bunio što mora ide na popodnevnu dremku, i što je skako po krevetu kao sumanut. Hteo je da se igra i skače, nije hteo da spava. Uz malo autoriteta, morao je da legne, preko mene i da stavi glavu na moje junačke grudi. Prvo se malo meškoljio i vrdao, ipak bi više voleo da je na drugoj strani kreveta gde se skače i veseli, ali magija je delovala. Dete uspavano, misija uspešna. Majka, sa druge strane, ne koristi preterano ovu taktiku te sam primetio da joj više treba vremena da uspava naše malo čeljade.
Eto, mali očinski savet jednog mladog tate svim očevima i majkama tamo u realnom svetu. Možda pomogne. Ako je pomoglo, javite mi, voleo bih da znam da li i kod vas pali ova taktita 🙂
Rekli su