Mentalitet srpskih trgovaca i preduzetnika

Ovih dana imamo veliki broj blogpostova gde ljudi iz nemoći „vrište“ na trgovce zbog problema koje su imali sa svojom kupljenom robom.

Prvi slučaj se desio našoj dragoj Anji Stanišić koja je na svom novom blogpostu opisala problem koji je imala sa kompanijom iStyle. Sa druge strane imamo blogpost od strane Miloša Vučekovića koji opisuje veliki problem koji je imao sa Telenorovim serviserom koji nisu želeli da zamene staklo na njegovom Samsung Pad-u koji je i kupljen u Telenoru. Zapravo za popravku su tražili 300 eura (čitaj: pljačka).

Pored ovih problema sa srpskim trgovcima (magle) i preduzetnicima, postoji još puno primera koje neću navoditi, sem dva – moja, kako bih na kraju iskazao zaključak i razlog za takvo ponašanje:

1. Prvi problem je kada sam u gorepomenutom iStyle-u kupio daljinski za svoj Mac. Naime čim sam došao kući, isti nije radio. Istog dana (nakon samo par sati) sam ga vratio, potpisao revers i predao im pokvaren nov predmet star samo par sati. Nakon dve nedelje zajebavanja objasnio sam im da sam upoznat sa posebnom internacionalnom Apple garancijom i da ću ih prijaviti Apple-u i tržišnoj inspekciji. Nakon 15 minuta usledio je poziv gde mi je rečeno da mogu doći po novi remote?! Otkud to odjednom?
2. Drugi problem je bio sa kompanijom BigBang iz Ušća. Kod njih sam kupio multifunkcijski štampač Lexmark na kome je pisalo da je podržan i za Apple iOS. Takođe, ista stvar je pisala i na etiketi od samog trgovca u radnji. Otišao sam kući, prikačio, instalirao, povezao, počeo da štampam – radi. Počeo da skeniram – ne radi. Naravno, pogledao sam jedno 10 foruma, 5 sajtova, uninstalirao i instalirao još jedno 7 puta i ništa. Ispostavilo se da taj Lexmark (najneozbiljnija kompanija koja na uputstvo stavlja sliku svog tita (CEO-a)) ne može da radi na Apple-u, nigde u svetu! Odmah sam ga vratio, isti dan, nakon par sati. Opet, nakon 2 nedelje zajebavanja zaista dobri ljudi iz BigBang-a su mi objasnili da oni imaju eksternog servisera Direct Link (veliki hejt za njih!) i da oni prave problem. Kada sam zvao Direct Link, oni su mrtvi ladni rekli da već 2 nedelje čekaju da nabave apple uređaj kako bi testirali?! WTF?! Znači, firma koja ima mesečni promet od par miliona eura, ne može da kupi jedan pišljivi Apple kompjuter kako bi testirali?! Istog momenta sam zvao tržišnu inspekciju, zaveli su moj predmet, dobio sam broj predmeta i završio razgovor. Nakon 10 minuta (verovatno su ih zvali iz inspekcije) mene okreće lik iz BigBanga, srdačno mi se izvinjava, i poručuje mi da su ih zvali iz Direct Linka i da mi prenesu da mogu doći po svoj novac!

Dakle, koja je poenta priče i mog dugogodišnjeg opažanja, ukratko u par crta:

1. Srpski trgovci i dalje imaju balkanski, staromodni, komunistički mentalitet gde ne shvataju da je Potrošač Kralj! 
2. Srpski trgovci i dalje ne shvataju da je poenta (marketinška) da zadrže postojeće i privuku nove potrošače. Što se neće desiti ako posluju na način na koji posluju.
3. Srpski trgovci ne shvataju da je potrebno održavati kvalitetan i prisan odnos i komunikaciju sa potrošačima
4. Srpski trgovci i dalje veruju da se nalaze na divljem Balkanu iz ’90 godina
5. Srpski trgovci su (većinom) lenji, priučeni, površni i neobrazovani, jer da nije tako, cela privreda bi bila drugačija

Nažalost, do zaključka do kog sam ja došao jeste da će proći još mnogo mnogo godina dok trgovci, preduzetnici i, generalizovano, Srbi ne promene mentalitet i šablon svog ponašanja. Jer ovde nije problem samo u trgovcima, već i u potrošačima. Prosečan potrošač u Srbiji se nikada, ali nikada neće buniti zbog nepravde od strane trgovca. Standardna rečenica koju stalno čujem, i to od bližnjih ljudi jeste: „Ma šta ću da promenim, da zovem sad inspekciju, ma ko će da cima“. E pa dragi narode, onda ćuti i trpi!

Ali, verujem ja u mlade nade i nove naraštaje. Zajedno, jednog dana, promenićemo mi ovu banana Srbiju, a potom i ceo svet.