Veliki je broj evroskeptika u Srbiji, svi se kunu u Ruse (koji su nam toliko puta pomogli), govori se o okretanju istoku itd…
Ovde ću kratko i jasno da navedem 3 osnovna razloga zbog kojih treba ući u EU, od kojih će nam zaista odmah biti bolje:
1) Poštovanje zakona (pravna država) – Iako Srbija ima čak preko 60% usklađenost zakona sa EU zakonima, u Srbiji se prosto zakoni ne primenjuju. U Srbiji sporovi pred sudovima traju od 2 – 10 godina. Srbija (njeni građani) godišnje plaćaju milione eura odštete pred međunarodnim sudom pravde zbog predugačkog trajanja sporova kod domaćih sudova. Ako vas neko siluje, nikom ništa. Ako taj ko je vas silovao, uradio to još jednom, dva ili tri puta, biće u zatvoru par noći. Tek kad istraumira i slomi par ljudskih života otićiće na robiju na par meseci. To vam je svima poznato, pa bilo je i u novinama. Da li toga ima u EU? Koja je stopa korupcije i kriminala u EU a koja kod nas? Ovo je samo jedan od primera. Srbija nije pravna država, i još dugo neće biti. Upravo i najviše zbog toga nam je potrebna EU. Da nas „ukroti“.
2) Ekonomska sigurnost – ovde ne pričam o nekim silnim donacijama EU Srbiji, nego pričam o čistoj, prostoj sigurnosti. U EU su potrošači zaštićeni kao beli medvedi. Ne možete nešto da kupite, da vam uvale loše, i da se posle prepirete sa prodavcem tri meseca da vam vrati novac. Takođe, kompanije su zaštićene. Ne može neko ko ima dugovanje i blokiran račun zamrznuti firmu, otvoriti novu i krenuti ponovo u mahinacije. Ako vam je firma blokirana, ili ste napravili neki privredni prestup, imaćete problem pri osnivanju novog preduzeća. Situacija u Srbiji je takva da čovek može otvoriti 50 fantomski firmi, prevariti silan broj građana, a onda ponovo otvoriti 51. Dalje, da li smo imali problem sa prodajom jednog stana više puta? Da li znate da ugovor koji je overen u sudu, prosto ne važi ako vas neko prevari. Tačnije, sud ništa ne proverava u ugovoru. Ako vas je neko prevario i prodao vaš stan još tri puta, vama ostaje samo da ga tužite. Zašto onda sudovi overavaju ugovore ako ih posle ne interesuje šta se dešava? Zašto ne postoji sveobuhvatna i jedinstvena lista stanova i prodavaca? To su obećavali da će biti, još čekamo sa tim. To je nemoguće da se desi u EU. Ovo su samo neki osnovni primeri…
3) Poštovanje Srbije – meni je iskreno muka više da svi Srbiju gledaju kao divljake i kao zadnju rupu na svirali. Da li je simptomatično što nas nikad, ama baš bre nikad nema nigde? Nema paypal-a, nema Apple-a, Android nas je skoro izbacio sa liste za plaćanje aplikacija (ne znam da li su nas vratili), a Nokia recimo u osnovnim njenim oficijalnim mapama za gps nema Srbiju?! Odnosno, ceo Balkan je 100% pokriven, a za Srbiju je prikazan samo autoput? Da li vam se smučilo da Srbije bre nema nigde? E pa, ako promenimo mentalitet i uđemu u EU, možda će nas ljudi drugačije gledati. Za promenu, ne kao divljake.
Iako su ovo samo osnovni razlozi, tu, naravno, postoji još jedno 8.673 dobra razloga zbog kojih trebamo ući u EU.
A kakva su vaša razmišljanja? Slobodno ostavljajte komentare
One thought to “Zašto u EU? 3 glavna razloga!”
Nisam evroskeptik, ne kunem se u Rusiju. Voleo bih da Srbija bude ravnopravna članica EU. (Mada bih ponekad voleo da sam daleko i od Srbije i od Evropske unije – npr u San Francisku 🙂 ) – valjda neću zvučati kao neki mudros#$%.
„1) Poštovanje zakona (pravna država)“ – odlično. Ali.
Navedena stavka nije u nadležnosti EU (uglavnom), već pojedinačnih zemalja članica. EU nema sredstva prisile: policiju, vojsku.. U Nemčkoj će te odgovarati pred nemačkim zakonom i dobiti jednu kaznu u Francuskoj pred drugim i dobiti drugu kaznu.
„2) Ekonomska sigurnost“ – EU ne obezbeđuje ekonomsku sigurnost, nego određeno okruženje. Grčka, Italija itd. su, kako navode mediji na rubu ekonomske propasti, (mere je u milijardama evra) dok npr. Nemačka nije. Sve navede zemlje su punopravne članice Unije. (btw. Od pre godinu-dve u Srbiji nije moguće prodati stan više puta u smislu prevare, uvođenjem Libre – infor. sist. sudova).
„3) Poštovanje Srbije“ – poštovaće te onoliko koliko si jak. Koliko si samostalan, individualan i bogat do more da tvoje neslaganje sa određenim pravilom sistema, može da ugrozi postojanje tog sistema. Kao što je slučaj sa npr. Nemačkom. Ako kažu: Ok..ćao EU, onda više neće postojati (bar ne u ovom obliku) a ako to kaže Rumunija, neće se desiti baš ništa. Ne moštuje neko Nemačku zato šro je član EU, nego zato što raspolaže ogromnim novcem, znanjem, radnim potencijalom itd.
Sve navede stavke, jesu ostvarivije u EU, (nego u Republici Srbiji) ali su moguće i van nje. Svakako do njih nije moguće osetiti „odmah“, nego nakon višegodišnjeg rada. Primer su Švajcarksa i Norveška, kao najbogatije (u nekoliko smisla) zemlje Evrope, a nisu članice EU.