Svake godine pred razna putovanja, konfernecije i odmore, iznova i iznova se začuđujem „genijalnoj“ logici direktora i menadžera srpskih ugostiteljskih objekata, naročito hotela po Srbiji. Kao da smo mi Monako, kao da imamo najdivnije puteve na svetu, kao da su ugostitelji najljubazniji sektor, primereno tome su i toliko visoke cene.
Prosto ne mogu da se prestanem čuditi cenama hotela, ali i drugih ugostiteljskih objekata. Da li je moguće da u Nišu smeštaj za jednu noć u hotelu košta 2.500 din za noć bez doručka? Pritom o wi-fi ne treba ni pričati, verovatno ni ne znaju šta je to. Neki možda misle da je to premalo, a neki smatraju da je to previše. Ja zasigurno znam da je to previše. Iz više razloga. Prvo, stranci ne dolaze toliko u Niš. Drugo, Srbi zasigurno ne koriste toliko hotele. Treće, u mnogo lepšim, turistički posećenijim zemljama cene su niže ili iste. Tako, potražnja je hotelima, generalno u Srbiji je mala. Kapaciteti su popunjeni 20%. Zašto su onda cene toliko velike? I naravno, ovde sam samo Niš uzeo kao primer. Ovo važi za sve gradove, sem naravno Beograda, ali njime ću se posebno baviti kasnije.
Tako, pitate se pa zašto to onda rade? Ja imam jedno prosto objašnjenje. Direktori i menadžeri hotela, a dobar deo njih je u državnom vlasništvu, su jednostavno komunisti koji su navikli da ništa ne rade, odnosno da rade što manje. Njima je bolje da imaju 5 klijenata koji će platiti po 2.500,00 din (12.500,00 din) nego da imaju 10 klijenata koji će platiti po 1.250,00 din (12.500,00 din). Isti novac + manje rada = logika prosečnog srpskog biznismena. Ali ono što ne razumeju jeste da ako vam dođe više ljudi, pa ti ljudi će više jesti, piti, više trošiti u hotelu. U svakom hotelu postoji i po neki butičić maleni, pa će se i tu nešto pazariti. Jednostavno, to su ljudi starog kova, zastareli u razmišljanju, bez ikakvog ekonomskog i marketinškog znanja i obrazovanja.
Hajde da uzmemo za primer konkurenciju u regionu. Pa, pre dve godine kada sam bio u Grčkoj, jedan dan u proputovanju do Lefkade, prespavali smo u Solunu. Naravno booking je bio preko interneta, što je misaona imenica za domaće hotele. Pola njih ni nema osnovne informacije na sajtu, a kamoli booking. Inače, Solun je Grčkoj kao nama Novi Sad (drugi grad, jelte). E, taj Solun ima nešto više od milion (brojkama: 1.000.000) stanovnika, ima metro, jedan je od gradova koji služi za najšoping, i u centru soluna, u hotelu smo plaćali noć 22,00 eur po osobi sa doručkom, i naravno free wi-fi. I ne samo to, dobili smo gratis grčki mobilni broj sa 5 eur kredita od gazde hotela! A onda kada uporedimo sa jednim Nišom (nikako ne vređam Niš, obožavam Niš i mnogo ljudi dole!), koji ima 400.000 ljudi i gde su hoteli skuplji?! Ponavljam: Hoteli u Nišu su skuplji od hotela u Solunu, Grčka?! Tačka!
A onda svakog dana ljudi kukaju kako nam je turizam na lošem putu, kako je malo stranaca. Pa ko će bre da ti dođe i da ti plati za noć 30 eur kada po celoj evropi imaš za barem 20% manje? Da li ste vi Srbi normalni? Ili što bi popularno Konuzin rekao: „Ima li ovde Srba“
Isto tako, razočarao me je podatak da hotel Omorika na Tari naplaćuje minimalno 2.000,00 din smeštaj? Btw, hotel Omorika je tek skoro privatizovan i to sam odelimično (pola hotela je privatno), u rasulu je, 70% soba je staro i u užasnom stanju, i naplaćuju kao u Solunu? Čisto, da ne bi bilo da izmišljam, bacite pogled na cenovik. Inače, da, bio sam u hotelu Omorika. Ja sam imao tu sreću da odsednem u tom hotelu, ali u renoviranim sobama koje su zaista fantazija. Ali, bazen je sa crnim, prljavim dnom. Plašio sam se da uđem u njega. ostalih 70% soba su u očajnom, ruiniranom stanju. Jedino što je dobro jeste okolina Omorike, prenajmegagigadivnija priroda. Zaista, priroda je toliko prelepa da je to neopisivo.
Što se tiče Beograda, tu je pravi šok! Svake godine kada se održava neka ogromna manifestacija, svi kukaju kako Beogradu fale smeštajni kapaciteti. A 99% vremena (tokom cele godine) ni pola se ne koristi. Hoteli su poluprazni. Hyatt daje razne popuste, pa tako možete za vikend sa dragom osobom provesti za 80,00 eur a dobijate i vaučer za poslasticu u poslastičarnici u holu. Ali, jedini Hyatt daje takve akcije. Niko drugi! Frapirao sam se kada sam pitao za cene preko puta železničke stanice u jednom hotelu (čak mu ni ime nisam zapamtio), gde su mi rekli da je noć preko 100 eura?! Preko puta železničke?! 100 eur? Ma hajte molim vas. Tako da, Beograd je tek posebna priča gde stranci više vole da iznajme stan nego da se zapute u hotel. Znam strance koji su to radili. I ogroman broj stranaca radije zakupljuje stan nego hotel. Da li neko treba da se zapita? Da stavi prst na čelo? Neko možda iz države? Neki državni ćata koji barata nekim državnim hotelima po Srbiji? Verovatno ne, nažalost…
I posle svega toga, primetim na televiziji predsednika nekog ugostiteljskog udruženja kako kuka što je opala tražnja i što nema gostiju? Pa ko je lud da vam dođe? I svi će ići u hostele, izbegavaće hotele. Jer danas nije baš toliko velika razlika između hotela i hostela, a hostel je barem 50% jeftiniji. Neki hosteli (Ogromna pohvala za Sweet Hostel u Nišu) imaju čak i toalet u određenom broju soba (dakle nije zajednički za više soba). Tako da se ta razlika sve više smanjuje.
Mogao bih ovako satima o stanju ugostiteljstva i turizma u Srbiji ali nema se vremena niti ima potrebe. Zato, za kraj, moje glavno pitanje je, kada će i da li će se igde, u bilo kojoj privrednoj grani početi zapošljavati mladi kadrovi koji jesu i mudriji i pametniji od dinosaurusa koji haraju, vedre i oblače i uništavaju našu privredu? Iz doba komunizma se ništa pametno nije moglo naučiti, a i šta je imalo da se nauči sada se ne može primeniti. Apelujem ovom prilikom na vlasnike hotela: Zaposlite mlade, sposobne i marketinški obrazovane ljude!
11 thoughts to “Nelogična logika hotela u Srbiji”
A šta tek reći za Beogradski hotel “Srbija“ koji se reklamira na ogromnim bilbordima pored autoputa sa “Sobe već od 49 eura“ !? Ja mislim da oni nisu normalni ni po kom osnovu .
jao da, i to je stvarno strasno
Vezano za priču o iznajmljivanju apartmana umesto hotela u Beogradu – kao neko ko to radi apsolutno mi je isplatljivije iznajmljivanje apartmana u centru Beograda od smeštaja čak i u hostelima u Beogradu.
Naime, par puta godišnje dolazimo u Beograd na neke salsa seminare i uglavnom je to ekipa od 5-15 ljudi … apartman koji je luksuzno opremljen (ali stvarno luksuzno) nas košta 50-60 EUR za 4-5 osoba, što je 10-12 € po osobi. Smeštaj u hostelima u Beogradu je od 12€ za osmokrevetnu sobu – gde ko zna sa kim ćemo biti smešteni … ovako apartman u centru grada za nas 4-5 – priceless!
Inače ta problematika sa, po meni, „seljačkom politikom poslovanja“ je mnogo šira od samih hotela i hostela i nažalost se može videti u mnogim poslovnim nišama. Igrom slučajeva moja firma radi webapp za turističke agencije pa sam i tu pronašao na veliki broj sličnih razmišljanja po pitanju navedenog načina poslovanja naših hotelijera (bitno je samo da se proda zarad provizije…CRM – Bože, šta je to!?).
Za kraj, hvala za pominjanje Sweet-Hostela i drago mi je da se po Vama on izdvaja iz „ponude“, jer se stvarno trude da se izdvoje – i po ceni i po kvalitetu usluge koju nude.
U Boegradu sam poslednji put noćila u hotelu Moskva, početkom godine; nije bilo nadnaravno skupo, ali…
Za večeru sam (premorena) tražila bilo šta kuvano, i dobila KOFU masnog, zapaprenog, groznog gulaša sa testom (kao da sam u desetorazrednom morskom odmaralištu od pre 30 godina), a verujte da nisam izbirljiva i da mogu masno ćebe pojesti… A još bolje je bilo ujutru.
Ja sam ludak koji skače u 6 sati najkasnije; od samog hotela, pa nadalje (kafa Kosta i unaokolo) nisam imala gde kafu da popijem.
Dakle – nasred prestonice, u subotu u 7-8 ujutru, nema kafe.
Kad sam dolutala do Ruskog cara, dobila sam kafu (mada ne znaju šta je bečka kafa), ali to je bilo već 8.30…
Za mene Limančanku, gde oko mog stana ima bar tri kafića (wireless, usluga, sve) gde mogu u 7 ujutru i doručkovati vruće pecivo a ne piti kafu, to je nepojmljivo…
@milanstosic upravo to: seljacki nacin poslovanja. Ne znam kako drugacije da se opise. A sto se tice Sweet hotela, zaista sam odusevljen! Prvo, sve je besprekorno cisto. Kada smo dosli, cekao nas je namesten krevet, sve cisto, i sveze oprano! Prvu noc tokom konferencije na BizBuzzu sam predivno spavao jer je sve mirisalo na Lenor (nije reklama za Lenor 🙂 ) Covek i zena vlasnik zaista skroz predusetljivi, sta god treba tu su, pomazu. Ma jednostavno odusevljen
Dok sa druge strane, zvali smo jos jedan hotel gde se gazda cenkao sa nama ?! cenkao u svakom smislu, sto oko cene sto oko sobe, dal ova za 5oro ili ova za 4oro pa da nam unese neke fotelje, ma uzas…
Samo si malo pogrešio cena noćenja sa doručkom u malo pristojnijim hotelima u Nišu je od 4000-6000 dinara. Ista situacija je bilo gde u Srbiji. A u potpunosti se slažem da je to PREVIŠE
Ja sam u Nišu imala jako lepa iskustva sa hotelom Aleksandar; svi se polomiše oko mene, savršeno čisto, damastna posteljina, klima, kablovska, internet, iznose obroke za mnom na terasu pored bazena sami od sebe, na moje čudo – obezbeđenje opominje strance (!) koji su malo glasniji usred noći, nemam reči…
Ali mislim da je 50-tak eura noćenje, sad se ne sećam dobro.
Hotel Aleksandar, Niš
pa to su neki najeftiniji sto sam ja gledao. Ali da, ima genijalaca koji traze i toliko koliko si naveo. Strasan fail
I ja imam razna iskustva po našim hotelima – isto kao i ti, putujem po seminarima i kojegde…
Posle jednog iskustva sa STENICAMA u „Lux“ hotelu, gledam ako je ikako moguće da pitam nekog od pacijenata komercijalista da li ima nešto što vredi čemu – i čak mi se događalo da mi peporuče sobe iznad kafane (a preko puta ne znam kakvog hotela), i da to zaista bude bolje od hotela.
O cenama uopšte bolje da ne govorim.
Ovde (Novi Sad) je jedan hotel (Aleksandar) nedavno zatvoren; iako lep, nov mali hotel, bio je doslovno DVAPUT SKUPLJI (oko 100 eura) od npr. hotela Prezident (takođe malen, vrlo lep hotel).
Ali Prezident ima vrhunsku uslugu, bazene sa toplom vodom, đakuzi i koješta za goste hotela, wireless i sve što se ne plaća dodatno:
Hotel Prezident, bazeni
A o tome kako je na Zapadu da ne govorim.
Samo ima tu još jako mnogo stvari – moj muž je jedno vreme pokušavao da nam iz inostranstva plati JAT-ovu kartu (karticom), svaki put se ispostavilo da može samo da je rezerviše, a da je ipak mi platimo na aerodromu, pa smo odustali.
Nadam se da je sada malo drugačije…
Resenje za strance a i za domace goste jeste couchsurfing.org , nekomercijalna mreza i svetska stvar za turizam, ko je blesav da ide po hotelima to odumire…
Manje mlati po black jacku u GCB pa ćeš imati da platiš 20 evra za noć.