Blogersko upoznavanje sa Đulijetom #AlfaDate

Fiat Automobili Srbija i Represent su u goste pozvali nas blogere da se družimo i upoznamo sa Đulijetom, jednom prefinjenom i pomalo opasnom damom čiji je otac Alfa Romeo. Imali smo prilike da se provozamo sa njom kroz Beograd i izmamimo uzdahe prolaznika. Dakle, auto koji smo vozili je Alfa Romeo Giulietta, 1.4L sa 120 konja, petoro vrata i sa cenom od 17.000 eur. Pa da se odmah bacim na review:

1. Eksterijer

Đulijetu krasi pomalo agresivniji dizajn. Možda od napred na slikama deluje kao „dama“ ali uživo svakako to nije tako. Deluje moćno, kao da zna šta želi. Zadnji deo Đulijete definitivno ukazuje da se radi o sportskom automobilu. Više je podređen sportskom maniru nego za opuštenu vožnju. Nikakvu zamerku na spoljašnost nemam. Svakako mami uzdahe prolaznika, i svako će se okrenuti za vama.

Đulijeta, iako na slikama deluje kao „mali“ auto to svakako nije. Dužina joj je 4,351 mm, visina 1,465 mm a širina 1,798 mm, a međuosovinsko rastojanje 2,634 mm.

2. Enterijer

Đulijeta nudi dosta prostora za putnike. Lično, sa oko 2 metra visine, udobno sam se smestio na prednje suvozačevo sedište a iza mene su putnici takođe udobno sedeli. Kada sam prešao na vozačko, uz pomeranje do sedišta do kraja, iza mene je teško sedeti. Uz par prilagođavanja, volana, sedišta i njegove visine, situacija se može malo popraviti ali ne mnogo. To je moja prva zamerka. Veći ljudi će zauzeti (što je i normalno) više mesta pa putnici pozadi mogu imati problem sa udobnosti.

Što se tiče vozačevog cockpita, on je pristojan. Nije podređen samo vozaču pa deluje da se i „suvozač nešto pita“. Svi dugmići su na dohvat ruke ali potrebno je upoznavanje sa njima. Tu dolazimo i do moje druge zamerke. Inžinjeri iz Alfe su pokašali da naprave nešto „novo“, a opet da bude „retro“ te su napravili posebne dugmiće na centralnoj konzoli, ispod radija, koji se jako „čudno“ pritiskaju.

Do sada nismo baš navikli na takve kontrole. Ostali dugmići su standardni, i ne deluju baš toliko kvalitetno i moderno. Nekako su obični. Plastika na gornoj ploči je jako kvalitetna sa odlično završnicom, dok siva „ploča“ ispod nje deluje jeftino iako bi trebala da odaje premium utisak. Kontrole za klima uređaj su malo klimave, kao i kod Fiat 500L, pa deluje da nisu dobro pričvršćeni, ali svakako neće otpasti.  Pored ovih zamerki, imam i jednu jako veliku: vetrobransko staklo previše „presijava“ i kroz nju se „čudno gleda“. To znači da vozač nema realan utisak toka događaja ispred sebe, kao da gleda kroz neku prizmu. Jako, jako čudan osećaj.

Vozačevo sedište je izuzetno udobno. Kao neko ko je vozio Škodu Octaviju Elegance (top model) mogu reći da su sedišta dosta udobnija, iako su sportska. Leđa me manje bole, izuzetno prijanjaju uz leđa. Takođe, i putnici pozadi su posvedočili da su i njihova sedišta jako udobna. Amortizeri, iako sportski, mnogo lepše primaju udarce od rupa i neravnina po Beogradskim putevima pa se u kabini ne osećaju previše. Buka je svedena na minimum, i jako je dobro odrađena izolacija. Kada „garite“ auto čuje se zvuk motora, koji svakako može samo da prija za uši, nikako da kvari ugođaj.

Za duža putovanja nije prilagođen jer je izuzetno malo mesta za ostavljanje sitnica. Pretinac ispred suvozača je sa donje pozicije pa ko ima duge noge imaće veliki problem da ga otvori. Moraće da raširi noge kako bi uspeo da ga otvori i stavi nešto u njega. U vratima sa strane možete staviti jedino orbit žvake. Inžinjeri iz Alfe se nisu preterano trudili da razmišljaju o takvim svakodnevnim sitnicama.

3. Gepek?

Kada se kupuje ovakav auto zaista nije važno koliki je gepek. Ali vredi i njega spomenuti, jer kada Srbi kupuju auto, oni ga kupuju za sve potrebe: sportske, vožnju dece u školu, divljanje po ulicama, odlazak u nabavku i putovanje do mora. Zato, moram reći da sam zadovoljan veličinom gepeka. 350 L je svakako dovoljno za normalno korišćenje. Nećete u njemu tegliti krompir i kupus. Iako sam navikao na ogroman mogu-da-smestim-pola-familije-u-njega gepek kod Škode Oktavije, koja je raj za kriminalce (jer može da se smesti 6 leševa u gepek), Đulijeta ima sasvim solidnu „guzu“.

4. Kakav je za vožnju?

Đulijeta je izuzetno zabavna za vožnju. Moram priznati da model koji sam testirao, uprkos snazi od 120 konja, ima problem „da povuče“. Prilikom davanja gasa ne reaguje adekvatno, ali posle jedne do dve sekunde odjednom pobesni, kao kada ženi kažete da ne možete danas da idete u H&M, i sama od sebe pojuri napred. Prosto se razgoropadi i povuče vas. To ubrzanje vas može oduševiti. Mene svakako jeste. Automobil ima tri moda, pa jednim pritiskom dugmeta menjate u „Sport“ mod koji autu daje dodatnu žilavost i agilnost.

Takođe je opremljena i sa start&stop sistemom pa kada stanete motor će se sam ugasiti, a prilikom prvog sledećeg pritiskanja kvačila motor će se sam upaliti. Na ovaj način štedite novac i okolinu. Svakako start&stop sistem postaje deo standardne opreme u svim kolima danas unutar EU, a automobili koji nemaju to za njih je skupji porez prilikom registracije.

5. Presuda? 

Đulijeta je fanstastičan automobil. Navikli smo da Italijani, kada prave automobil, uvek zaborave na neke sitnice, i to im uvek opraštamo. Takođe, Alfa Romeo je jedna od najstarijih proizvođača automobila u svetu i upravo je Đulijeta njihov 100godišnji poklon kupcima. Prelep auto, kojem će se najviše diviti Alfaši, posebna sorta ljudi. Kažu da ko nikada nije seo u Alfu ne zna šta je automobil. Možemo se sporiti oko toga, ali Đulijeta je zaista odlično odrađen automobil, uprkos nekim manjim i većim manama. Svakako, većina Srba će odmah reći da je to skup auto. Jeste. Cena počinje od 16.990 eur. Ali on nije pravljen za najveće selo na balkanu. Nije pravljen da se vozi u Rodić za mesečnu nabavku namirnica. Nije pravljen da se u njemu odvoze i dovoze deca iz škole. Nije pravljen za pijac. Pravljen je za uživanje. Pravljen je da njime krstarite gradom i italijanskim predelima pored mora. Pravljen je da mu se divite. Zato, cena nije velika i možete mu oprostiti sve mane. Moja ocena je 8/10.

httpv://www.youtube.com/watch?v=ckQrCAoFKXU