Samo jedan dan nakon predstavljanja novog iPhone 4 saznao sam da je preminuo Steve jobs. Nisam mogao da verujem. Tek što sam ustao, na satu je bilo 7 i 10 minuta, upalih dnevnik i zapalih cigaretu. Kad ono na RTS dnevniku slike Stiva i naracija o njemu. Pomislih:“šta će on na rts-u koji moj?“. Ali, ubrzo saznah.
Neću mnogo daviti o njemu, jer manje više svi znaju ko je on i šta je učinio. Čak i moja koleginica od 56 godina zna ko je on. Pre ću ovde napisati kako sam se susreo sa apple proizvodima i kako su to oni promenili moj svet.
Naime, prvi put sam se susreo sa Apple računarima još kad sam bio dete. Ali baš, baš dete. I nisu bili moji 🙁 Tačnije, bratovljev otac držao je (i dalje drži) štampariju i još od‚ `80 godina koristi apple računare za svaki ozbiljniji rad. Ja i dva brata smo „peglali“ Ken-a (stara igrica) na PC-u koji je bio usamljen u firmi. Naravno, nismo smeli ni prići Apple računarima, em su koštali boga oca, em bi nas ujko ubio na mestu. Kasnije, kako sam rastao, naravno koristio sam samo „PC-eve“. Ništa drugo. I, iskren da budem nisam bio neki pobornik Apple računara. Smatrao sam da su lepi i mnogo skupi i to je to. Ali tada sam bio mlad, neiskusan i igrao igrice. Dosta prijatelja je imao Apple računare, ali nisam se dao. Odolevao sam. E kad mi se smučilo konstantno bagovanje pc-eva, permanentno crash-ovanje, blokiranje, errorovanje, wtf-ovanje i ostalo, odlučio sam da pređem na Apple. I kupih svoj prvi iMac. Toliko me je oduševila lakoća korišćenja, opuštenost i smirenost tokom samog korišćenja. Više nije postojalo alt+ctrl+delete x 186 puta. Ne, toga nema. Čak i ako neki program „zabaguje“ jednostavno klikneš „force quit“ i…. on se ugasi! Iskreno, došao sam do perioda života kada ne igram igrice (jednostavno nemam vremena), sazreo sam, posvetio se poslu, i trebao mi je pouzdan računar koji se ne kvari i jednostavno radi. Dakle, računar za poslovnu i privatnu upotrebu. I jedan od najkrucijalnijih razloga zašto sam uzeo iMac: pravljen je da ne posvećuješ pažnju i vreme na nepotrebne stvari, nego da posvetiš pažnju potpuno na posao koji radiš. Ili da se laički izrazim „pravljen je za idiote“. Dakle, ne moraš ništa da znaš o kompjuterima, ne moraš da se razumeš u programiranje i „hakovanje“ da bi mogao da ga „budžiš“. To je zapravo milina i divota kod Apple proizvoda. NEMA budženja! On radi, tako kako radi, i ne treba ga dirati! To je ono što sam tražio celog života. Uporedo sa iMac-om kupio sam i svoj prvi iPhone. Stalno sam menjao telefone, ali nijedan nije bio kao iPhone. Nijedna Nokia, Samsung ili SonyErikson se ne može meriti sa njim. A sve sam ih imao. Ubrzo sam kupio i macbook air na koji neću trošiti mnogo reči. Baterija traje 4 i po sata, lakši je od olovke koju držim na stolu, a pritom i prelep. Savršenstvo? DA! Skup? NE! Jer, prethodni lap top koji sam imao bila je Toshiba koja je plaćena 1.110,00 eura što je čak 200 eura skuplje nego macbook air. A koliko mu traje baterija? 1,5 sat max. Koliko sam puta radio restart windows-a? Nebrojeno puta. Koliko sam puta reinstalirao ceo Windows? Tri puta. Mislim da je to dovoljno činjenica.
Zato, mogu slobodno reći da je Apple na čelu sa Steve Jobs-om izuzetno uticao na moj život, kako poslovni tako i privatni. Omogućio mi je nesmetan rad na izuzetno kvalitetnim i prelepo dizajniranim računarima i gedžetima. Takođe, svojom filozofijom i vizijom uticao je i na moj način razmišljanja. Sada čekam još iCloud i cela priča je potpuno zaokružena.
Zato, Stive hvala ti na svemu što si pružio armiji prezadovoljnih potrošača, što si nam omogućio da uživamo koristeći personalne računare i što si uneo vedrinu, sreću, viziju i opuštenost u naše živote. Poćivaj u miru
iRIP Steve Jobs
p.s. obavezno pogledajte: Govor Steve Jobs-a na Stanford akademiji
Rekli su