Vredi li ičemu MacBook

Dugo sam se razmišljao da li da kupim MacBook. Najtanji i najlepši laptop na svetu. Bez premca. Stvoren za 21. vek i moderno doba. Nema nijedan standardan port, sem jednog USB-c koji služi i za punjenje i data transfer. Spreman za bežičan svet budućnosti. Ali strah da je previše spor dugo me je odvlačio od njega. Dok se čovek ne uveri ličnim korišćenjem ne može da zna zasigurno, ma koliko je youtube review-a pogledao. Dugo sam koristio MacBook Air, po meni definitivno jedan od najsavršenijih laptopova ikada. Tanak, prelep i jak.

I model od 11 inča, i onaj od 13 inča. All around računar. Sve si na njemu mogao da radiš. I casual rad (surfovanje netom, čitanje knjiga, gledanje netflixa…), i ozbiljan rad (4K editovanje kroz iMovie, editovanje zvuka kroz GarageBand). Kako je dolazilo vreme da se menja MacBook Air, dugo sam razmišljao da li da potpuno pređem na iPad Pro + Olovka + Apple Smart Keyboard. Što se mene tiče, to je ubedljivo najbolja kombinacija. I za posao i za zabavu i za život. Ultra lak, ultra prenosiv i ultra jak. Imao sam priliku da se igram sa Smart tastaturom u Macoli i oduševio sam se. Tu su i sve skraćenice kao na desktop odnosno laptop Apple računaru. Apple Pen je, uprkos hejtu, genijalna stvarčica. Idealna za ne samo dizajn, već i za dnevno hvatanje beleški, rad u excelu, wordu, markup-ovanje dokumenata u mejlovima, i potpisivanje dokumenata. Za čitanje knjiga i stripova savršen. A da ne govorim tek o Affinitu Photo, koji u saradnji sa apple olovkom bukvalno jede Photoshop (i to desktop verziju) za doručak. San svih social media menadžera i dizajnera. Idealan za zamenjivanje standardnih laptopova. Barem u teoriji. Ali, naravno, postoje realni problemi. A to je da nisu svi programi, sve aplikacije i poslovni ekosistem prilagođeni za rad na mobilnom operativnom sistemu, ma koliko savršen bio, kao što je iOS. Programeri još uvek ne mogu 100% da pređu na tablete. Ne mogu ni arhitekte. Iako postoje mnoge sjajne aplikacije namenjene arhitektama. Čak postoji i verzija AutoCAD-a. Do pre samo godinu dana jedno 30%-50% stvari nisam mogao da završim na tabletu. Nakon što je izašao novi iOS 11 taj procenat se smanjio na max 2%. Danas gotovo da sve mogu (lično) završiti preko iPada. Ali i dalje ostaje taj jedan deo zbog kojeg ne mogu potpuno da pređem. Iako bih to najviše želeo.

I tako sam došao do zaključka da želim da probam MacBook. Barem dok iPad potpuno ne zameni laptop kao takav. Što će se uskoro i desiti. Tako, uzeo sam MacBook mid 2015 model. Jedan inč manji ekran od prethodnog MacBook Air 13″. Mislio sam da će mi to smetati. A gotovo da ne primećujem razliku. Ne smeta mi manji ekran. Kome treba veći ekran može uzeti MacBook Pro od 13″ bez TouchBar-a ili MacBook Air od 13″. O dizajnu ne treba mnogo trošiti reči. Ubedljivo najlepši laptop svih vremena. Dok ne smisle nešto novo. Veličine MacBook Air 11″ ali sa većim ekranom. Jer su manje ivice i okviri (eng: bezel). Kada se otvori, odmah se uočava ogromna tastatura, od ivice do ivice. Potpuno redizajnirana.

Kad se skloni pogled sa tastature, ugleda se predivni retina ekran. Božanstven 12 inča ekran, gotovo od ivice do ivice kućišta. Kada „upališ“ računar oduševljenje bude još veće. Kada predugo radiš na MacBook Air-u momentalno se šokiraš savršeno čistim i oštrim fontovima, kao i samim prikazom sadržaja na ekranu. Bez ijednog vidljivog piksela. Zadnji put sam se toliko oduševio kada sam stari iPhone 3GS zamenio sa iPhone 4, prvi Apple telefon koji je imao retina ekran. Oh, kakva je to razlika bila. I ne samo to. MacBook ima i zaštitni panel. MacBook Air ga nije imao, već je bio potpuno „go“ ekran. I to je ujedno i najveća zamerka MacBook Air-u. Lako može da se polomi (što se meni desilo na jedanaestici, davno).

I onda dolazimo do 2 najveća straha: Procesor i nova buterfly tastatura. Prvo, najviše sam se plašio da nije dovoljno jak. Težina od neverovatnih 900 grama ne može se postići bez nekih kompromisa. Zato su u modele iz 2015. godine stavili 1.1GHz / 1.2GHz dual-core Intel Core M procesore, sa turbo boost-om do 2.4 GHz / 2.6 GHz. Ipak, brzo sam se, na moju potpunu nevericu, razuverio u suprotno. Bukvalno nikakvu razliku ne uočavam u odnosu na moj stari MacBook Air, koji je imao 1.3GHz dual-core Intel Core i5 (Turbo Boost up to 2.6GHz) procesor i Intel HD Graphics 5000 grafiku. I dalje otvaram preko 10 tabova, slušam muziku, kucam, pišem, montiram (video), simultano, sve bez ikakve razlike. Nijednom nije štucnuo niti posrnuo. Naravno, tome doprinosi i standardnih 8GB RAMa. Jedina razlika, koju sam primetio, je u samoj dužini završetka (renderinga) montaže. Ako je MacBook Air-u trebalo 5 ili 10 minuta, MacBook-u treba 15 minuta. Ništa preterano strašno. Drugo, plašio sam se i nove tastarure. Apple je već pravio najbolje tastature, na koje sam se potpuno navikao. Dvoumio sam se da li je nova bolja? Dosta je plitka, ne osećaju se pritisci kao na starim verzijama. No, prvog dana sam se navikao. Moram priznati da mi čak deluje bolje. Ugodnije za kucanje. Pa ceo ovaj tekst od preko 1.200 reči je otkucan na novoj tastaturi. Raspored je nešto drugačiji: esc dugme je uže i duže, enter je manji i više pomeren u stranu, a tastatura se prostire od ivice do ivice pa nema prostora za odmaranje malog prsta. To me nije sprečilo da slepo kucam. Dakle, navikavanje je zaista brzo.

Oduševljen sam MacBook-om. Ali, ne mogu reći da nema mane. Prva stvar koja mi užasno smeta jeste prednja kamera. Neshvatljivo je da u 21. veku Apple stavlja kameru od 420p u svoj laptop. Steve Jobs se bukvalno prevrće u grobu. Drugo, ne mogu da oprostim Applu što je prestao da pravi MagSafe adaptere (punjače). Za one koji ne znaju, MagSafe punjač ima magnetni vrh, i putem magneta se pričvršćuje za Mac. Na taj način kad slučajno zakačite nogom kabl  nećete „oduvati“ sto, laptop i pola kuće sa sobom. Kabl će se samo (magnetno) otkačiti i sprečiti rusvaj. Toga više nema. Na novim Mac-ovima. MacBook ima običan USB-c ulaz i to je to. Da stvar bude neverovatnija, njegov punjač nema led signalizaciju samog punjenja. Znate ono: narandžasto za puni se, zeleno za napunio se. E, toga više nema. Zaklopite MacBook, stavite ga na punjenje, pa onda morate da ga otvorite da biste videli dokle se napunio. Ili da gledate u pasulj. Steve Jobs nastavlja da se prevrće u grobu.

I zadnja stvar koja mi jako smeta jeste: Potpuna nekompatibilnost između Apple uređaja. U okviru samog Appla. Prodaju iPhone koji koristi lightning ulaz. Prodaju MacBook i MacBook Pro koji koristi USB-c ulaz. Prodaju (još uvek) MacBook Air koji koristi MagSafe ulaz za punjenje. Tri standarda. Nijedan nije kompatibilan sa drugim. Kupiš najnoviji iPhone i kupiš najnoviji Macbook ili MacBook Pro i ne možeš jedno da prikačiš na drugo. Ok, generalno nemaš potrebu nikad da priključuješ. Sem ako želiš nešto da uradiš preko iTunes-a. Ja sam tako hteo i nisam mogao, logično. I onda, treba ti dongle. Ooh… Ok, kapiram, zamislili su uređaj koji je potpuno iz budućnost, bez ijednog kabla. Ali, iTunes zahteva kabal da se poveže iPhone na Mac da bi se omogućilo bežično sinhronizovanje (wtf?!).

Hi Darko, welcome to the #dongle hell ❤

Објава коју дели Darko Vidić (@1zverko) дана 16. Мар 2018. у 9:52 PDT

Zaključak

MacBook je neverovatan računar. Dovoljno jak za gotovo sve taskove, pa čak i one nešto naprednije. Neopisivo lep. Nestvarno mobilan i lak za nošenje. Definitivno došao iz budućnosti da nam pokaže šta nas čeka i gde smo se zaputili. Za koju godinu sve će biti bežično. Qi standard bežičnog punjenja će toliko uzeti maha da će i standardni punjači za Mac-ove izaći iz upotrebe. Donglovi? Ni toga više neće biti. Verujem da u budućnosti uopšte neće biti portova na laptopu. Ali dok ne dođe ta budućnost, problemi sa ovim uređajem postoje. Ukoliko niste ludački nastrojeni perfekcionista, lako ćete preći preko njih. Jer nekad se kompromisi moraju napraviti. I u ovom slučaju, potpuno je vredelo.

Disclaimer: Tekst pisan u saradnji sa Macola Apple Srbije