Da li ulagati u offline marketing u online doba?

Pitanje koje se stalno ponavlja. Iznova i iznova. Da li je print uginuo? Da li se televizija više ne isplati? Da li je deljenje flajera zapravo bacanje para? Mnogo pitanja, a do odgovora je tako teško doći. Ali, ja imam odgovor. I nije nimalo lak.

Ne! Nije. Verovali ili ne. Offline marketing još uvek živi. Tačno je da je 21. vek, da sve veći broj ljudi ima računar i pristup internetu, a poseban fenomen su društvene mreže. Ali offline nije umro. I neće još neko vreme. Šta mislite, zbog čega je Apple izabrao baš offline formu časopisa gde je zakupio više strana da promoviše digitalni uređaj zvani iWatch? Ej, apple, tehnologija, pa izabrali štampano glasilo.

Sama odluka da li ćete ulagati u offline zavisi od mnoštva faktora, a to najbolje procenjujete vi kao stručno lice u vašoj kompaniji. Bilo da se generalni direktor, bilo da ste marketing profesionalac, odluka je na vama. Morate dobro istražiti tržište, videti koja je vaša ciljna grupa, kakve su potrebe i preferencije potrošača, i na kraju doneti odluku da li ćete deo budžeta izvdojiti za offline promociju. Ako se, pak, ne razumete u marketing prepustite to profesionalcu.

Bez obzira kojim se biznisom bavili vi morate biti prisutni online. Morate imati sajt. Morate biti na većini društvenih mreža, ili barem fejsu ili tviteru. Korporativni blog je jako poželjan (što ja lično još uvek ne praktikujem, ali planiramo i to jako brzo da uvedemo). Ali to ne znači da morate odustati od oflajna. Evo, daću vam primer. Pre izvesnog vremena sam sa online ekipom kreirao flajere i podelio po gradu. Ali nisu to obični flajeri. To su flajeri koji se ne bacaju! To su lepo dizajnirane lepeze sa promotivnim tekstom koji se delio leti na 40 stepeni. Ko je lud da uzme sa kola ili iz sandučeta lepezu na 40 stepeni i da baci na pod? Niko! Više o tome možete pročitati ovde 

Ni Google nije imun na offline reklamiranje. Oni su recimo iskoristili bilbord. I to u Engleskoj. Ja i dalje tvrdim da je bilbord promotivni kanal sa najboljim odnosom cene i efekta. Barem u Srbiji. Srbi su „oldschool“ narod. Još uvek u 16. veku. U metropoli zvanoj Beograd gužve su katastrofalne.

Često uhvatim sebe kako iz dosade buljim u bilbord. Na stranu što je većina bilborda katastrofalno dizajnirana pa ne privlače toliko pažnju i ne izazivaju veći efekat, ali su primećeni. Ako ništa drugo.

Autobusi i tramvaji su puni naroda, a gužve su, kao što smo rekli jako prisutne, i onda se postavlja logično pitanje: „Da li treba zakupiti bilbord?“. Odgovorno tvrdim da DA! Ukoliko imate novca. I ukoliko ste izabrali pravu lokaciju za pravu ciljnu grupu. Recimo, kod Arhitektonskog fakulteta i obližnjih domova za studente radije ćete promovisati čipsije, pivo, sokove, stvari na akciji i eventualno kompjutere. Jer, jelte, studentima trebaju kompjuteri. Sigurno nećete promovisati najnoviji BMW X5 od 67.000,00 eur.

Dalje, dokaz da offline nije umro, naročito ne u zemlji kao što je Srbija gde su pečat i šalteruša još uvek zakon jeste televizija. Ja lično ne gledam više televiziju. Imam kablovsku, i imam D3GO gde mogu da vraćam emisije 72 sata unazad. Ali, gledam sport (naročito F1), Comedy Central i po koji film kad se nađe negde da je dobar. I to je to. Dakle, ja sam jako loš primalac oglasne poruke preko televizije. Pritom, veliki broj ljudi oko mene radi isto to. Koliko ste samo puta čuli „Pa ko gleda više TV“. ALI, to ste vi. To sam ja. To je naše „digitalno“ okruženje. Većina stanovnika Srbije i dalje gleda redovno televiziju. I čita oflline štampane novine. Navikli su. Pa pogledajte samo šta radi Žikina Šarenica. Čak se i prijatelj Vesa iz Komtrejda skoro obreo kod Žike da reklamira svoje proizvode. I nemam ništa protiv. To je legitimna promocija. Ja lično ne volim kada ljudi prozivaju i omalovažavaju Žikinu Šarenicu. Emisiju, ne čoveka. Ne interesuje me čovek, već emisija i njena upotrebna vrednost. Ma šta ko pričao, Žika promoviše Srbiju. Svaki vikend je u nekom drugom mestu, promoviše domaći turizam, domaće atrakcije i lokacije. I može se mnogo toga zanimljivog, a bogami i pametnog čuti i videti. A gledanost mu je rekordna. Znate kako, svi hvale i Laneta Gutovića, ali mogu vam reći da uživo i nije toliko prijatan. Pa ga niko ne kudi po internetima

I za kraj, jedan ŠOK i hladan tuš:

Pink je i dalje jedan od najboljih kanala za oglašavanje u Srbiji. Smejete se? Cakani ste. Pre par dana sam pričao sa jednom većom farmaceutskom kućom koja me je kontaktirala vezano za online oglašavanje (od koje su bajdvej odustali), i u kom sam razgovoru čuo sledeće: „Mi se oglašavamo na Pinku. Pink je Pink. Radili smo merenja, i više od 58% klijenata nam dolazi i poručuje proizvode upravo zbog reklame na Pinku. Možda je to vama šok, možda je Pink televizija šund, možda je to sramota za Srbiju, ali prodaje! PRO-DA-JE! Još jednom: pro-da-je.