Marketing nije za amatere. A nije lak posao ni za profesionalce. Mnogo je detalja na koje se mora paziti. Mnogi poistovećuju marketing sa reklamom. Marketing nije reklamiranje. Marketing je nauka. Kompleksna i velika nauka. O čemu neću sada pisati. Sada želim ukratko da ukažem na problem koji određeni restorani strane kuhinje u Srbiji imaju sa predstavljanjem svoje hrane.
Naime, primetio sam da određeni restorani strane kuhinje ne stavljaju slike svojih obroka na popularnim sajtovima poput Donesi. Zašto je to tako ne znam. Ali znam da se iza promocije hrane nalazi strahovito utrošeno vreme na istraživanje, dizajn i sam proces fotografije. Kompletna nauka je iza toga. I sami znate koliko lanci poput MekDonaldsa utroše vremena na pravljenje fotografija BigMeka, a na šta on liči kada ga dobijete lično. No, to sad nije poenta. Poenta je da se mnogi svetski restorani trude da prikažu što bolju i lepšu sliku svoje hrane. Ali kod nas? Ne!
I tako ja odem na Donesi, želeći da poručim nešto novo, nešto što nikada do sada nisam probao. Kliknem na Libansku hranu kad ono imam (nemam) šta da vidim. Nijedna, jedina slika. Ok, odjednom kreće da se pali logika pokušavajući svakim atomom snage da shvati zbog čega nema nijedna slika. I ne ide. Ne postoji nijedan zdravorazumski razlog za takav (ne)rad. Da, jeste, logično je da, bez obzira koji tip hrane ili „kuhinju“ pripremao, moraš staviti sliku. Jer ljudi vole slike. I ljudi vole da vide šta jedu. Naročito ako za vašu „kuhinju“ niko nikada nije čuo. Ajde realno, koliko je vas jelo Libansku hranu? Koliko je vas čulo uopšte za Libansku kuhinju? Ja eto nisam nikad jeo. Čuo jesam, ali probao nisam. Niti ću ikada probati dok ne vidim barem jednu sliku, zar ne? Ako nikada nešto nisam jeo voleo bih to barem da vidim na slici. Da vidim na šta liči.
Zato ovim putem želim da poručim svim vlasnicima, gazdama, marketing menadžerima i ostalima koji se bave marketingom u restoranima: uvek nastojte da pružite posetiocima slike hrane koju pravite. Jer slika govori hiljadu reči.
Rekli su