Većina dece ima problem sa kičmom. Jer su rančevi duplo veći od njih samih. A o težini da ne pričam. Kad se na to doda da maltene nijedna škola nema pravo fizičko vaspitanje gde bi deca bila primoravana da rade sklekove, trbušnjake, da trče, jasno je kako deca „propadaju“ u školama. Verujem da je vreme da se celokupno naše školstvo modernizuje.

Ja sam u tvojim godinama išao do škole 26,7 kilometara, po snegu 3 metra, vetar šibao 283 km na čas, pritom se rveći sa medvedima i ogrovima, a ti mi tu tražiš neko moderno školstvo, tablete, kompiJutere….

Koliko smo se samo naslušali ovakvih priča? Da nam je obrazovanje iz 16. veka, jeste. Da se deca bespotrebno muče, muče se. Čeliče se? Škola nije mesto za čeličenje i spartanske metode već za učenje, sticanje novih znanja i veština. Naravno, ne treba zanemariti zdravlje i fizičku sposobnost dece, ali ih ne treba bespotrebno maltretirati. Mislim da je bilo dosta zastarelog načina školovanja i obskurnog znanja. Potrebno je modernizovati školstvo, nastavu i pružiti deci sigurnost, pravo obrazovanje i olakšati im školski život, zar ne?

Raspadnutost domaćeg obrazovnog sistema merim i po tome što u knjigama za „računarstvo“ postoji ceo jedan čas namenjen radu sa mišem. Da li zaista verujete da ljudi danas ne umeju da koriste miša? Čak i da ne umeju, da li je zaista potrebno čak 45 minuta kako bi dete naučilo kako se koristi miš? I to u sedmom razredu osnovne škole?

Moj paša, zetić kako ga ja zovem je jedan presjajan lik. I jedan od najboljih srednjoškolskih profesora u celoj Srbiji. On ne radi po planu i programu. Odbija. Ne uči decu da rade sa mišem po 45 minuta. Ne. Uči ih da programiraju, da prave aplikacije za telefone. I đaci ga obožavaju. On shvata koliko je duboko zaglibilo naše školstvo. Ali shvata i da deca moraju naučiti moderno i primenjivo znanje, a ne da im se glave pune glupostima. I ne boli ga uvo za nova znanja koja treba da prenese đacima, iako su mu smanjili platu. Jer profesori ne zaslužuju uopšte platu #sarkazam

Šta je rešenje? Kako do boljeg i modernijeg obrazovanja?

Kako do modernog školstva? Rešenje je dosta jednostavno. Potrebno je uraditi ovih 5 lakih koraka (uz preživljavanje pritiska lobista) i stvar je rešena:

1. Uvesti ormariće u sve škole – mislim da nije potrebno ovo detaljno obrazlagati. Zar ne? Dok čitate ovaj tekst hiljadama dece polako puca kičma pod težinom ranca.

 Hoćete da mi kažete da se niko do sad nije setio da se ugradi u posao nabavke ormarića? Nemoguće. Jer mafija uvek zna gde je lova. Ali znate šta, pristao bih na taj kriminal. Pristao bih na namešten tender malom od zaove da instalira ormariće u sve škole. Znam, zvuči jako surovo, ali tako je. Jel kičma naše dece baš toliko jaka da izdrži još deceniju bez pišljivih ormarića? Pa koliko je to jednostavno napraviti i staviti u hodnik svake škole? Ej, četiri strane lima i brava.

2. Uvesti tablete u sve škole. Svoj deci podeliti po tablet sa kompletnom udžbeničkom i radnom literaturom.

Radne sveske, pitate se? Neka nastavnici pred svaki čas na školskom štampaču pripreme i odštampaju „radne listove“ i podele ih đacima. Nije potrebno kupovati. U tom slučaju, precrtati stavku broj 1. Ali ukoliko je štamparski lobi toliko jak, onda ipak ne precrtavati stavku broj 1, i da deca ostavljaju radne sveske i sve druge stvari u ormariće, a ne da tegle račneve teške 15 kila. U ostalom, šta zna dete šta je 300 kila. Uzme i ponese. Znate taj vic.

Nego, kad mogu ljudi čitaju knjige na svojim tabletima, što ne bi mogla i deca lektire na tabletima?

Tableti su odlična stvar. Barem tako tvrde na Jejlu. Ali, šta oni znaju, ti glupi Ameri. Oni iovako blage veze nemaju sa životom. Zar ne? A zamislite sad interaktivna knjiga iz istorije? BOOM! WOW! BADAWW! Zvuči neverovatno? Deca mrze istoriju. I hemiju. I matematiku. Zamislite neku interaktivnu knjigu gde posle određenog poglavlja, recimo iz istorije, automatski krene mali filmić, animirani, o Kosovskom boju. Wow! Boom! Tras! Dete gleda i uživa! Uči! Ne mrzi školu više. Zanimljivo mu je.

Ili zamislite da se napravi aplikacija po principu Gejmifikacije. Učiteljica kaže deci na svom tabletu urade domaći, i da ko prvi uradi, ili ko ima više tačnih odgovara ili slično dobija neki poklon, recimo čokoladu ili otkud znam šta. I onda se deca takmiče između sebe. To se zove gejmifikacija.

 

3. Uvesti obavezno i stvarno fizičko vaspitanje. Dakle, nema tapkanje lopte u prazno dok profesor muva koleginicu. Nego trbušnjaci, sklekovi, zgibovi, „konjić“, penjanje uz uže. Sve! Bez izuzetaka. Neko debelo dete? Ako, njega još više. I ja sam bio debeo i profesor me maltretirao. Mrzeo sam ga. Kasnije sam mu se zahvaljivao, i počeo kod njega privatno da treniram odbojku. Carina od čoveka. Maltretirao je svu decu. Bio je jedan od retkih pravih nastavnika fizičkog vaspitanja. Ali to u osnovnoj školi. U srednjoj smo na sred časa purnjali pljuge. Dakle, mi napolju, na fudbalskom terenu i pušimo, profa bleji. Bole ga uvce za naše zdravlje. E, to treba iskoreniti.

4. Povećati plate profesorima, učiteljima i nastavnicima. Da li biste dali bebisiterki da vam čuva dete, a da je pritom platite 100 dinara po danu? Ne biste? Zamisli. Verujete da vam neće dovoljno paziti dete jer je slabo plaćena? Zamisli. Pa bebisiterku ne možete da nađete za 200-300 eur za pola dana čuvanja, ali zato dajete decu u školu gde profesori primaju mizernih 40.000,00 din platu i pitate se što su deca sve izopačenija i gluplja. Pa nema ko da ih nauči. Neće da se cimaju. Ne bih se ni ja cimao. I ti profesori imaju decu, baš kao i vi, imaju i svoje probleme, moraju i oni da žive, preživljavaju.

5. Uvesti Informatiku i Internet od prvog razreda osnovne škole

„KompiJuteri“ su budućnost, i da bismo sprečili pojavu zaostalih ljudi potrebno je da kao Južna Koreja uvedemo informatiku od prvog razreda osnovne škole, i da svako dete ima svoj računar. Ne može više da ide više dece na jedan računar. Ne-mo-že! I ne može informatika da se uči od sedmog zazreda! Ne-mo-že! Informatika i Internet ima da se uče od prvog razreda. Jer bez toga kao da ne postoje. Nekada je bila samo jedna nepismenost (ako se potpisuješ X) a danas postoji i druga, tehnološka nepismenost. Ako ne znaš da radiš u Officeu, Windowsu, da programiraš, da guglaš na netu, onda si takođe nepismena osoba. I to je potrebno promeniti. Jer ako imamo ljude u inspekciji koji su funkcionalno, tehnološki i moždano nepismeni, crno nam se piše. Nema potrebe dalje da obrazlažem ovu stavku. Samo proguglajte malo po netu kakvo je Južnokorejsko obrazovanje i sve će vam biti jasno. Tu i leži odgovor zašto su jedna od najnaprednijih nacija danas.

Zaključak

Moderno, normalno i napredno obrazovanje i školostvo je izuzetno lako dostići samo što imamo nesposobne ministre decenijama unazad. Nije potrebno praviti UPove sa ministrom već samo malkice upotrebiti mozak, naći volju i raditi. Raditi, raditi, raditi. Ništa više. Umesto što se ministar prepucavao sa profesorima mesecima, mogao je pola ovih stvari da uradi.

Ukoliko bude volje, imaćemo normalno školstvo a deca će nam biti pametnija i zdravija. Ako bude. Ikada.