Većina dece ima problem sa kičmom. Jer su rančevi duplo veći od njih samih. A o težini da ne pričam. Kad se na to doda da maltene nijedna škola nema pravo fizičko vaspitanje gde bi deca bila primoravana da rade sklekove, trbušnjake, da trče, jasno je kako deca „propadaju“ u školama. Verujem da je vreme da se celokupno naše školstvo modernizuje.
Ja sam u tvojim godinama išao do škole 26,7 kilometara, po snegu 3 metra, vetar šibao 283 km na čas, pritom se rveći sa medvedima i ogrovima, a ti mi tu tražiš neko moderno školstvo, tablete, kompiJutere….
Koliko smo se samo naslušali ovakvih priča? Da nam je obrazovanje iz 16. veka, jeste. Da se deca bespotrebno muče, muče se. Čeliče se? Škola nije mesto za čeličenje i spartanske metode već za učenje, sticanje novih znanja i veština. Naravno, ne treba zanemariti zdravlje i fizičku sposobnost dece, ali ih ne treba bespotrebno maltretirati. Mislim da je bilo dosta zastarelog načina školovanja i obskurnog znanja. Potrebno je modernizovati školstvo, nastavu i pružiti deci sigurnost, pravo obrazovanje i olakšati im školski život, zar ne?
Raspadnutost domaćeg obrazovnog sistema merim i po tome što u knjigama za „računarstvo“ postoji ceo jedan čas namenjen radu sa mišem. Da li zaista verujete da ljudi danas ne umeju da koriste miša? Čak i da ne umeju, da li je zaista potrebno čak 45 minuta kako bi dete naučilo kako se koristi miš? I to u sedmom razredu osnovne škole?
Moj paša, zetić kako ga ja zovem je jedan presjajan lik. I jedan od najboljih srednjoškolskih profesora u celoj Srbiji. On ne radi po planu i programu. Odbija. Ne uči decu da rade sa mišem po 45 minuta. Ne. Uči ih da programiraju, da prave aplikacije za telefone. I đaci ga obožavaju. On shvata koliko je duboko zaglibilo naše školstvo. Ali shvata i da deca moraju naučiti moderno i primenjivo znanje, a ne da im se glave pune glupostima. I ne boli ga uvo za nova znanja koja treba da prenese đacima, iako su mu smanjili platu. Jer profesori ne zaslužuju uopšte platu #sarkazam
Šta je rešenje? Kako do boljeg i modernijeg obrazovanja?
Kako do modernog školstva? Rešenje je dosta jednostavno. Potrebno je uraditi ovih 5 lakih koraka (uz preživljavanje pritiska lobista) i stvar je rešena:
1. Uvesti ormariće u sve škole – mislim da nije potrebno ovo detaljno obrazlagati. Zar ne? Dok čitate ovaj tekst hiljadama dece polako puca kičma pod težinom ranca.
Hoćete da mi kažete da se niko do sad nije setio da se ugradi u posao nabavke ormarića? Nemoguće. Jer mafija uvek zna gde je lova. Ali znate šta, pristao bih na taj kriminal. Pristao bih na namešten tender malom od zaove da instalira ormariće u sve škole. Znam, zvuči jako surovo, ali tako je. Jel kičma naše dece baš toliko jaka da izdrži još deceniju bez pišljivih ormarića? Pa koliko je to jednostavno napraviti i staviti u hodnik svake škole? Ej, četiri strane lima i brava.
2. Uvesti tablete u sve škole. Svoj deci podeliti po tablet sa kompletnom udžbeničkom i radnom literaturom.
Radne sveske, pitate se? Neka nastavnici pred svaki čas na školskom štampaču pripreme i odštampaju „radne listove“ i podele ih đacima. Nije potrebno kupovati. U tom slučaju, precrtati stavku broj 1. Ali ukoliko je štamparski lobi toliko jak, onda ipak ne precrtavati stavku broj 1, i da deca ostavljaju radne sveske i sve druge stvari u ormariće, a ne da tegle račneve teške 15 kila. U ostalom, šta zna dete šta je 300 kila. Uzme i ponese. Znate taj vic.
Nego, kad mogu ljudi čitaju knjige na svojim tabletima, što ne bi mogla i deca lektire na tabletima?
Tableti su odlična stvar. Barem tako tvrde na Jejlu. Ali, šta oni znaju, ti glupi Ameri. Oni iovako blage veze nemaju sa životom. Zar ne? A zamislite sad interaktivna knjiga iz istorije? BOOM! WOW! BADAWW! Zvuči neverovatno? Deca mrze istoriju. I hemiju. I matematiku. Zamislite neku interaktivnu knjigu gde posle određenog poglavlja, recimo iz istorije, automatski krene mali filmić, animirani, o Kosovskom boju. Wow! Boom! Tras! Dete gleda i uživa! Uči! Ne mrzi školu više. Zanimljivo mu je.
Ili zamislite da se napravi aplikacija po principu Gejmifikacije. Učiteljica kaže deci na svom tabletu urade domaći, i da ko prvi uradi, ili ko ima više tačnih odgovara ili slično dobija neki poklon, recimo čokoladu ili otkud znam šta. I onda se deca takmiče između sebe. To se zove gejmifikacija.
3. Uvesti obavezno i stvarno fizičko vaspitanje. Dakle, nema tapkanje lopte u prazno dok profesor muva koleginicu. Nego trbušnjaci, sklekovi, zgibovi, „konjić“, penjanje uz uže. Sve! Bez izuzetaka. Neko debelo dete? Ako, njega još više. I ja sam bio debeo i profesor me maltretirao. Mrzeo sam ga. Kasnije sam mu se zahvaljivao, i počeo kod njega privatno da treniram odbojku. Carina od čoveka. Maltretirao je svu decu. Bio je jedan od retkih pravih nastavnika fizičkog vaspitanja. Ali to u osnovnoj školi. U srednjoj smo na sred časa purnjali pljuge. Dakle, mi napolju, na fudbalskom terenu i pušimo, profa bleji. Bole ga uvce za naše zdravlje. E, to treba iskoreniti.
4. Povećati plate profesorima, učiteljima i nastavnicima. Da li biste dali bebisiterki da vam čuva dete, a da je pritom platite 100 dinara po danu? Ne biste? Zamisli. Verujete da vam neće dovoljno paziti dete jer je slabo plaćena? Zamisli. Pa bebisiterku ne možete da nađete za 200-300 eur za pola dana čuvanja, ali zato dajete decu u školu gde profesori primaju mizernih 40.000,00 din platu i pitate se što su deca sve izopačenija i gluplja. Pa nema ko da ih nauči. Neće da se cimaju. Ne bih se ni ja cimao. I ti profesori imaju decu, baš kao i vi, imaju i svoje probleme, moraju i oni da žive, preživljavaju.
5. Uvesti Informatiku i Internet od prvog razreda osnovne škole
„KompiJuteri“ su budućnost, i da bismo sprečili pojavu zaostalih ljudi potrebno je da kao Južna Koreja uvedemo informatiku od prvog razreda osnovne škole, i da svako dete ima svoj računar. Ne može više da ide više dece na jedan računar. Ne-mo-že! I ne može informatika da se uči od sedmog zazreda! Ne-mo-že! Informatika i Internet ima da se uče od prvog razreda. Jer bez toga kao da ne postoje. Nekada je bila samo jedna nepismenost (ako se potpisuješ X) a danas postoji i druga, tehnološka nepismenost. Ako ne znaš da radiš u Officeu, Windowsu, da programiraš, da guglaš na netu, onda si takođe nepismena osoba. I to je potrebno promeniti. Jer ako imamo ljude u inspekciji koji su funkcionalno, tehnološki i moždano nepismeni, crno nam se piše. Nema potrebe dalje da obrazlažem ovu stavku. Samo proguglajte malo po netu kakvo je Južnokorejsko obrazovanje i sve će vam biti jasno. Tu i leži odgovor zašto su jedna od najnaprednijih nacija danas.
Zaključak
Moderno, normalno i napredno obrazovanje i školostvo je izuzetno lako dostići samo što imamo nesposobne ministre decenijama unazad. Nije potrebno praviti UPove sa ministrom već samo malkice upotrebiti mozak, naći volju i raditi. Raditi, raditi, raditi. Ništa više. Umesto što se ministar prepucavao sa profesorima mesecima, mogao je pola ovih stvari da uradi.
Ukoliko bude volje, imaćemo normalno školstvo a deca će nam biti pametnija i zdravija. Ako bude. Ikada.
8 thoughts to “5 lakih koraka do modernog i normalnog školstva #21vek”
Pasa je izmisljeni lik! 🙂
Nije 🙂 I svi znamo da voli svog zeta
Postoje ormarići u školama drveni i namera je bila da se tu ostavlajaju knjige ali huligani u školi ih sistematski uništavaju.Mnogo je agresije u deci… Kada je mojoj ćerki uništen orman molila sam sekretaricu 10 dana i na kraju sa razrednim našla zajednički jezik da muž sam popravi ormah što je i uradio. Problem su radne sveske, svaki izdavač ima svoje pisce z a knjige i za radne sveske-iz nekih predmeta imaju po dve -tri radne sveske….U školama nemaju papira za fotokopiranje pa mole roditelje da kopiraju nekad zadatke za kontrolini i kupujemo neke druge radne sveske odakle mogu da daju kontrolne….Bivša vlast u Rakovici je poklonila deci mini lap topove. Niko ih nekoristi u školama. Predviđeno je bilo da se deca umreže sa učiteljima i nastavnicima a onda je došla nova vlast…Nema više besplatnih knjiga i sve što je bilo besplatno ukinuto je…
Ne postoji kadar koji bi implementirao sistem i omogućio funkcionisanje tih mini lap topova
Ormarići su odlična stvar, međutim tu ima jedan problem. Šta sa domaćim? Sa učenjem? I recimo da nije moguće u sve škole uvesti tablet računare… Odakle će dete da uči ako su mu knjige u ormariću u školi? Da, moguće je da postoje dva kompleta knjiga međutim neka deca su ravnopravnija od drugih pošto je moja bratanica (8. razred) u Beogradu dobila besplatno dva kompleta knjiga, a ja sam mojoj ćeri (5. razred) u Nišu morao da platim 16.000 dinara jedan komplet za koji btw JOŠ UVEK čekamo knjigu iz Građanskog obrazovanja. Da su je štampali na Gutembergovoj presi do sada bi je odštampali…
Problem sa obrazovanjem je mnogo dublji od ovih tvojih 5 koraka. Ne kažem da ih ne treba sprovesti niti da su pogrešni, već da postoji najmanje 5 koraka koje treba koraknuti pre njih 😉
У школи у којој ја радим наставник информатике ни не долази у школу, а пошто је примљен за стално пре једно 10 година, нико се не усуђује да га отпусти. Притом оцене дели насумице, чак упише свој предмет деци која су изабрала други, на коме нешто заиста и раде; скидају му плату не би ли га казнили што не долази, и још му није јасно што мора да надокнађује часове кад га казне одбијањем од плате. Притом, кад се једном месечно појави у школи, поуписује часове где год види празну рубрику, и не обраћа пажњу кад му се каже да деца тад имају додатну/допунску/секцију/било шта друго, што се води у посебном дневнику; па онда жврља по дневнику, јер пише хемијском оловком уместо пенкалом. А кад се поведе прича о настави, човек заиста прича да деци предаје. А то што се не само да не зна које му је дете бар изабрало информатику него што се ни не појављује у школи…
Шта радити оваквим наставницима?
Divim se tvom entuzijazmu, da je bar više ovakvih ljudi. Lično sam veliki protivnik nametanja zapadnih vrednosti koje su sve izopačenije (legalizovanje gej brakova, pedofilije zoofilije i sl.) Ali mislim da smo dovoljno pametni da razgraničimo zrno od kukolja i da sve što je lepo, praktnično i dobro primenimo kod nas. Ja sam već prestar jer sam se ja za iste takve principe ne samo u škosltvu nego i u poslovanju zalagao još od daleke 1988 godine kda sam počeo da izrađujem programe u tada poznatom FoxPlus programskom jeziku.
Prva godina da su prvaci dobili besplatne udzbenike u Crnoj Gori. Ne svi, samo nekolika veca grada. I ne sve knjige, engleski. knjiga i radna sveska su se morale kupovati po cijeni od 8 Evra. Ali, da ne hejtujem dobru ideju. Obecano je za sledecu godinu da ce u cijeloj CG biti besplatni udzbenici za prvi razred. Jedna opstina je dala i za par starijih razreda. Medjutim, sve je pitanje budzeta.
U skolama postoje ormarici, ostavljaju knjige jer se domaci rade samo u sveskama. Petkom se knjige donesu, tada je torba najteza, domaci postoje, pregladaju se knjige, popuni, tj uradi domaci i ponedeljkom se vrate. Bez obzira na to, torba je sama po sebi teska, u njoj nosi 4 velike sveske, casopis, patike za produzeni boravak (a tamo neeema ormarica), flasicu vode od 1/2L jer nema gdje da drzi casu niti smije izlaziti svaki cas do toaleta… Nosi i kutijicu sa uzinom koju jedu u ucionici i ne idu da operu ruke (bljak) da se „ne bi pravila guzva“ i jer uciteljica ne moze da ih „ganja“ po hodnicima. Moja malena zato trosi vlazne maramice i papirne u kolicini kao da cijelu ucionicu prebrise 😀
Najgora stvar od svega jeste da ih u produzenom boravku, posle casova a u okviru skolske zgrade, drze u jako maloj prostoriji i „za kaznu“ ne pustaju napolje. Kazne su: ako su pricali (zamislite, djeca pricaju?!), ako hoce da se igraju a nastavnici misle da treba da sjede, ako ih ne zannima neki crtac koji moraju da gledaju, ako skakucu je „mogu da padnu“. I onda nalazim svoje dijete u cosku, za kaznu je l’ te, jer je htjela da se igra na strunjacama koje su podignute uza zid! I na moje cudjenje, odgovara mi se da je ona mnogo zivahna, da hoce stalno da se igra, prevrce se a oni se boje da se ne udari! A kod nas lijepo vrijeme i suncani dani evo od pocetka godine. Dvoriste ogromno, ali, djeca sjede u ucionicama i pomocnim prostorijama jer se: umore, oznoje, zacrvene, udare napolju a to je postalo OUT.
I tako, gledaju me kao vrstu u izumiranju jer „ne dramim na modricu“, ne prezasticujem je, jer mi pjesaci i to mnooogo, trazim da ih vode napolju, ne reagujem na „danas je bila pricljiva“, jer jede „crni hleb“ a ostali nose cips i cokoladice…
P.S: Sav stampani materijal skola (koja izdaje svoju fiskupturnu salu svim radnim danima + vikendom) „nema da plati“ pa je trazeno od roditelja.