Ljudi previše filozofiraju. Velikani poput Ričarda Brensona i Stiv Džobsa mnoge poslovne poteze su vukli potpuno spontano i bez previše filozofiranja . Nisu smišljali planove, strategije. Nisu angažovali armiju savetnika i poslovnih stratega kako bi povukli jedan jedini potez.
Zašto to onda danas rade mnogi? Primetio sam postoji veliki vremenski proces između trenutka ideje i trenutka kreiranja startupa. Mnogi se trude da prvo kreiraju Minimum viable product pa da testiraju tržište pa da ga reklamiraju odabranoj grupi ljudi. Pa ako tu
ima interesovanja onda se ide sa puštanjem u rad i postepenim skaliranjem. To u teoriji možda i nije loša ideja. Ali u praksi i nema mnogo smisla. Gubi se previše vremena. Savetnici i „eskperti“ često mogu dati pogrešan savet jer ne shvataju ideju. Ili ne shvataju sam potencijal ideje. Bil Gejts je svojevremeno rekao da PC neće imati značajniju primenu u domačinstvu, kao i da neće svaki pojedinac imati svoj kompjuter. Takođe je rekao i da bi „640kb memorije trebalo biti dosta za svakoga.“ I to je rekao jedan od začetnika PC ere. Koliko samo nije bio u pravu? Zašto onda mislite da vaša ideja, ma koliko suluda možda bila, neće imati značajniji uticaj u kasnijem periodu?
I never get the accountants in before I start up a business. It’s done on gut feeling, especially if I can see that they are taking the mickey out of the consumer.
– Richard Branson
Slušaj svoje srce i instinkt
Neke od najluđih i najvećih poslovnih poduhvata su nastali u trenutku inspiracije. Direktno iz srca i bez previše razmišljanja. Onaj ko ume da proceni šta je tržištu potrebno neće morati da angažuje hiljade savetnika i eksperata za pokretanje svog biznisa. On će to jednostavno uraditi. A ukoliko kasnije vaš proizvod ili usluga vredi, investitori će doći sami. Zaista nema potrebe da prvo jurite investitore pa onda počinjete sa startupom. Po meni, taj redosled procesa nema nikakve logike. Možda grešim. Ali da li bi se složili Ričard Brenson i Stiv Jobs?
Mnogi ne znaju, ali Sony je pokušao da razvije sopstveni sistem za prodaju pesama poput iTunes-a, i to još pre Apple-a. Ali nije uspeo. Apple, tada manja kompanija od giganta poput Sonija, je uspela da ih porazi. Kako? Tako što nije previše filozofirala. Organizacioni sektori u okviru Sonija su ratovali između sebe. Soni je imao sve, i walkman i muziku i hi-fi uređaje, ali u isto vreme nije imao ništa. Jer su bili potpuno disfunkcionalni. A Epl je imao genijalca Stiv Džobsa koji nije previše razmišljao. Kada bi mu sinula ideja on bi je realizovao. Piraterija je pravila velike probleme muzičkoj industriji prvih godina 21. veka. Soni je pokušao da odgovori ali kao što sam već naveo nisu uspeli. Stiv Džobs je pokušao da spoji svoj iPod, Mekintoš kompjuter i prodaju pesama. A to je uspeo tako što je imao funkcionalnu kompaniju. Gde su sektori zajedno radili i savršeno funkcionisali. Nisu preterano filozofirali. Nisu pravili analize, pa to davali manjem broju testera, pa dorađivali, pa čelai odobrenje upravnog, pa izvršnog odbora, pa ponovo planirali… Stiv Džobs je rekao „to mora da se uradi“ i morao je da se raspravlja sa upravnim odborom. Ali je isterao svoje. I jednostavno su samo to i uradili. On je znao šta tržište želi.
Zato moja poruka svima koji žele da pokrenu nešto svoje je: Ne filozofiraj! Jednostavno uradi to što želiš i ne pitaj nikoga za savet! Ako si pogrešio „so be it“ ! Krenućeš ponovo ispočetka. Ili prepraviti ideju. Mnogi su padali mnogo puta pre nego što su uradili pravu stvar. Slušaj svoje srce i instinkte. I uspećeš.
9 thoughts to “Ne filozofiraj! Pokreni se i ostvari svoju ideju”
Ono sto si rekao da nema smisla upravo sledi iz tvoje Ne filozofiraj mantre. Slika koju si napisao je sasvim ok. MVP moras da uradis kako god da okrenes. Ako MVP prodje dobro, na dobrom si putu, ako ne prodje, pivotiraj. Dakle to sto po tebi nema smisla je u stvari sledeci korak mantre Ne filozofiraj 🙂
Mani te se Steve Jobs-a. On je imao zakrivljen pogled na svet. Koliko takvih ljudi znate?
Poenta komentara: Ne filozofiraj vec uradi nesto i prati sliku koju je Zverko postavio.
Ne slažem se. Kao što sam rekao i na tviterima 🙂 nekad ljudi previše, previše filozofiraju. A da se manem Stiv Džobsa i Ričarda Brensona ne mogu jer oni mene jako inspirišu. I ima mnogo ljudi koji su uspeli radeći kao oni.
E sad, ne kažem da ne treba primenjivati Lean strategiju kao ni kreirati MVP. Ko se plaši rizika može tako da krene. Te strategiju su i napravljene da smanje rizik. Ali ja pričam o nečemu potpuno drugačijem. Govorim o onom osećaju u stomaku. O onome što ti srce govori. O instiktu. I nekad ti u životu zaista ne treba ni MVP, ni pitching, ma ništa. Samo da uradiš to što želiš
Dakle ti kreces u posao, spucas godinu dana rada i para pa kako bude? Ja upravo tako nesto uradio i nikad vise.
Ok je raditi tako, ali zvati Lean pristup filozofiranje nije u redu.
Ne pričam o otvaranju pekare ili butika. To svako može. Pričam o nečemu što ne postoji na tržištu ili nečemu što je jako loše rađeno pa ćeš ti raditi mnogo bolje. I za to zaista nisu potrebni meseci istraživanja i planiranja. Ja često jako verujem u instinkt i taj „gut feeling“ i to je teško objasniti rečima. Onaj ko ne voli da rizikuje za njega ok. On neka planira mesecima i godinama pa ako se odluči. Takvi se često nikada ne odluče da pokrenu neku ideju
Meni samo nije jasno kako ne vidis da je Lean ono sto ti pricas. Lean nije filozofiranje vec akcija sa kratkim intervalima. Deluje mi kao da kontriras kontre radi 🙂
Mazel tov!
Vaistinu 🙂
Inače, ta izjava za 640 kb memorije je urbani mit, Bil Gejts to nikada nije izjavio. Čisto da se zna.
Pa on poriče, mada kažu ljudi da imaju dokaze. E sad da li je mit ili nije, to ne znamo ni ti ni ja. Inače, ono što svakako jeste dokazano i što on ne poriče jeste to da je izjavio kako PC neće naći neku veću primenu i kako neće doći do momenta da svaki pojedinac ima svoj pc. Što je realno 10 x gora izjava i veći fail. Ali sve to nije poenta, već nešto drugo. A to je da moraš verovati u neverovatno