Zašto zakon o deviznom poslovanju mora da se menja hitno – juče!

Zamislite da su Ebay, PayPal ili 99designs Srpske firme i da posluju iz Srbije? Da li bi postale milijarde dolara vredne korporacije i imale neshvaćene promete i profite? Verujem da je odgovor NE! Pre nego što obrazložim i odgovorim zašto je potrebno da se zakon o deviznom poslovanju promeni hitno, samo sebi postavite gorepomenuto pitanje i zapitajte se zašto je tako? Šta je to što bi sprečilo ove firme da se razviju i da postanu globalne i velike firme?

Naravno, odgovor leži u zakonima Srbije. A kao najveća prepreka to je zakon o deviznom poslovanju, ponašanje banaka i NBS, needukovanost ljudi koji vode banke (naročito službenika), pravilnici NBS itd…

Krenimo redom:

1. Svaka firma koja primi neku uplatu iz inostranstva za svoju uslugu mora banci momentalno (rok 24h) da dostavi obaveštenje o prilivu gde će navesti šifru uplate i potpisati i pečatirati to obaveštenje i vratiti na mejl. OK. Nemam ništa protiv toga ali zašto mora da se popunjava šifarnik (koji inače nije dopunjen jedno 10 godina pa mnoge šifre ne korespondiraju sa realnošću) a zatim da se potpisuje, pečatira i šalje nazad? Zamislite kada bi recimo Ebay ili 99designs morao da svaki put za svaku uplatu svojoj banci u Americi šalje to obaveštenje? 99designs ima nedeljno minimum 1.000 konkursa, a Ebay jedno beskonačno veliki broj aukcija i uplata članova na svoj račun iz celog sveta! Zamislite kada bi oni morali svakog bogovetnog dana da šalju obaveštenja svojoj banci za svaku pojedinačnu uplatu? DA LI JE TO NORMALNO? NE NIJE! Dalje, zašto je potreban potpis i pečat? Zašto se to ne može uraditi putem neke forme e-bankinga? Zašto firma ne može da samo štiklira kroz e-banking potvrdu i to je to? Ili na kraju dana da štiklira sve odjednom? Ili zašto uopšte mora da štiklira bilo šta? Po meni, ne treba uopšte nikakvo obaveštenje da se šalje. Tako dolazimo do prvog odgovora zašto navedene firme nikada ne bi uspele iz Srbije.
2. Nadovezujući se na stavku broj. 1 govoriću o ponašanju banaka. Banke u Srbiji izigravaju tržišnu inspekaciju što ne smeju i nemaju prava da čine. Iz tih razloga se i šalje navedeno obaveštenje o prilivu. I da stvar bude gora, banke često traže i fakturu kao osnov uplate. Koliko ja znam, svako ovlašćeno lice koje predstavlja firmu garantuje za svaki priliv ili odliv (to se zove poslovanje) i ne vidim šta ima banka da se meša? Otkad je to banka zamena za tržišnu inspekciju? Danas sam imao jako smešnu situaciju gde smo imali priliv za inostrani dizajn konkurs (iz Nemačke) a bankarska službenica je tražila osnov. Kako se kod nas za garantovani konkurs nagrada dostavlja putem ovlašćenja po osnovu kojeg mi kasnije isplaćujemo dizajnera pobednika, bankarska službenica naravno da nije znala o čemu se radi i tražila je da joj objašnjavam poslovanje firme. Dakle, bankarska službenica noću, a heroj tržišni inspektor danju! Šta ima ona da se meša? Šta ja imam njoj da objašnjavam po kom principu funkcioniše kompanija za koju radim? Kada sam joj dostavio to ovlašćenje ona je rekla (drsko i bezobrazno) „Dali ste mi samo fakturu, a uplaćen iznos je mnogo veći, treba mi još dokumentacije“! Tada sam joj rekao da sam joj već dostavio fakturu za usluge firme kao i ovlašćenje za uplatu nagrade što ukupno iznosi onoliko koliko piše na obaveštenju o prilivu (iznos koji je uplaćen). Ona nije ništa shvatila. Ljudi u Srbiji prosto ne shvataju da FAKTURA NIJE JEDINI DOKUMENT KOJI DOKAZUJE PRAVNI POSAO! To može biti i UGOVOR, OVLAŠĆENJE (kao forma ugovora), PUTNA ISPRAVA i mnogi drugi dokumenti. FAKTURA, dakle još jednom ponavljam, NIJE JEDAN JEDINI DOKUMENT ZA KNJIŽENJE! Neko bi trebalo da se podseti osnova računovodstva. I tako sam ja danas izgubio živce sa bankom. Naravno nisu sve banke takve, ali opet sve zavisi od nesposobnog i nepismenog bankarskog službenika. Tako dolazimo do drugog odgovora zašto navedene firme nikada ne bi uspele da su iz Srbije.
3. Firma u Srbiji ne može normalno da posluje sa inostranstvom i da se širi na globalno tržište jer zakon o deviznom poslovanju kao i određeni pravilnici NBS to direktno sprečavaju! Uzmimo za primer GreenDesign.rs internet sajt (ili njegov globalni pandan 99designs). Kada neko pobedi na konkursu, firma ne može da isplati dizajnera u inostranstvo. Banke ne priznaju uslove korišćenja kao ugovorni odnos između posetilaca sajta. Prosto, za državu, NBS, banke i određene institucije jedino što je merodavno jeste POTPISAN i PEČATIRAN ugovor. Sećam se kada je na jednom konkursu poznate firme Krojac iz Srbije pobedio dizajner iz Crne Gore. Kako je Crna Gora sada inostranstvo, mi smo najnormalnije poslali nalog za isplatu nagrade u inostranstvo. Banka nam je tražila ugovor između nas i dizjnera kao i ugovor između nas i firme Krojac. ZAMISLITE DA NA OVAJ NAČIN FUNKCIONIŠE 99design FIRMA VREDNA SKORO 100.000.000,00 DOLARA?! Pa oni nikada ne bi mogli da posluju odavde. 99designs mesečno isplate preko 1.000.000,00$ dizajnerima iz celog sveta?! Zamislite kada bi oni morali da potpisuju HILJADU UGOVORA SA HILJADU DIZAJNERA I HILJADU KLIJENATA SVAKODNEVNO? Ljudi, dokle ide ova Srbija? NBS pravilnik jasno kaže da je za inostrano plaćanje potreban dokument koji dokazuje pravni posao. To može biti Faktura, Ugovor ili neki treći dokument. Mi smo poslali ugovor (ovlašćenje je vrsta ugovora) kao i naše uslove korišćenja (dakle i drugi i treći dokument). Banka je „mrtva ladna“ to odbila. I mi nismo mogli dizajnera da isplatimo u inostranstvo. Morali smo da se snalazimo i to rešavamo preko Moneybookers-a. I kako Srpske firme da posluju normalno? Da se šire? Da se razvijaju? Tako dolazimo do trećeg odgovora zašto nijedna od navedenih firmi nikada ne bi uspela da je iz Srbije.
4. NBS je posebna institucija. Direktno vezano za stavku broj 3. obratili smo se NBS i tražili mišljenje. „Mrtvi ladni“ su nas poslali da se obratimo Ministarstvu finansija za nešto što je propisala direktno NBS! Dakle, lud zbunjenog…

I tako, prijatelji moji, sledeći put kada se zapitate zašto PayPal neće da dođe ovde… sada znate. Ne žele da se petljaju sa ljudima i firmama iz kamenog doba. Koji ne znaju šta su uslovi korišćenja, elektronski potpis, elekotronski dokument…. Treba jednom da stanemo i sebi priznamo: „Mi smo smešna zemlja… zastarela… kojom vladaju dinosaurusi… vlada kameno doba“. Iskreno, za bolje i nismo. I zato mora da se menja zakon o deviznom poslovanju, da se pojednostave propisi, da se liberalizuje promet kapitala, olakša poslovanje sa inostranstvom…. Do nekih boljih vremena, želim puno uspeha, strpljenja i što manje stresa svima onima koji pokušavaju da promene ovu zemlju i da je učine boljim mestom za poslovanje i život….