Zašto Beograd mora hitno uvesti metro – Iskustvo lenjog čoveka #bgvoz

Bila je to davna 2002 godina kada sam počeo sa prestajanjem korišćenja gradskog prevoza. Zadnjih desetak godina možda sam dva ili tri puta koristio GSP. Znam, sramota je to izjaviti ali prosto nisam imao snage/volje/želje. Ono što sam preživeo po autobusima ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju. Ljudi koji se guraju do granice iznemoglosti, koji te nabijaju na šipku, policajac  (?!) koji na prepun autobus viče „ajmo malo ka sredini“… mnogo je situacija za potpunu nevericu.

                            ‘Ajmo malo ka sredini, mooolim!

Prosto, imao sam kola i nisam žalio novca za prevoz automobilom. Ali, onda se pojavio BG voz. Neka čudna kohabitacija voza, metroa i tramvaja. Nema semafora, nema gužve, nema zadihanih, znojavih, nekulturnih ljudi, ali nema ni previše trasa. No, ni to me nije nateralo da ga koristim. Ako se dobro sećam, 2011. godine je krenuo sa radom BG voz.

Izbor manje zla između dva ponuđena

„Pa šta te je onda nateralo da ga koristiš“ verovatno se pitate vi? Pa, 10 godina stresa od jurcanja po beogradskim ulicama, jurenja parkinga, ogrebotina sa parkinga i ostalih stvari koje idu uz korišćenje automobila. Prosto, stres je toliko postao veliki da sam postao pomalo disfunkcionalan. 20 minuta traženja parkinga u centru Beograda jednako je genocidu nad 19 miliona sivih ćelija, ubrzavanje nabijana bora od mrštenja za 2 godine i opadanje kose tempom 4,6 joktometara po femtosekundi (što bi šeldon rek’o). Nisam želeo takav život. Ali, pošto nismo normalna zemlja, pošto imamo autobuse i tramvaje kakve imamo,  pošto nam je glavni grad takava kakav jeste (saobraćaj, suludi vozači, prljavo na sve strane) i pošto ljudi koji koriste GSP su takvi kakvi jesu (svi znaju o čemu pričam) bilo je teško izabrati manje zlo. Svi se nešto susrećemo sa izborom manjeg zla, te u politici, te u poslu, te u braku 😉 I tako sam ja izabrao manje zlo: vožnja automobila. Ali i tome je došao kraj.

To manje zlo zamenio sam jednim zaista velikim dobrom! A to je BG VOZ. To je nešto zaista divno, normalno, humano… svetski! Danas, prvi put sam išao BG vozom. Od stanice Tošin Bunar do stanice Vukov spomenik. Po prvi put u životu sam se zaista osećao kao Evropljanin. Kao svetski čovek. Kao da živim u metropoli. Ustao sam u 7, u 7 i 10 krenuo ka stanici, u 7 i 25 je voz stigao tačno u sekund, već u 20 do 8 sam bio kod Vukovos spomenika. Ljudi mirišu, gužve nema, niko se ni sa kim ne svađa, prozori smeju da se otvaraju (!?). Prosto nisam verovao da sam u Beogradu.

Pošto je ovo ekonomsko marketinški blog 🙂 hajde da bacimo po koju računicu da vidimo uštede:

Vožnja automobilom: Od Novog Beograda do Centra grada (Tošin bunar – Kraljice Marije) ima 10,7 km, što u oba pravca iznosi oko 20 km (da zaokružimo). Svaki auto troši minimum 8 l/100km u gradu sa upaljenom klimom. Ja vozim izuzetno štedljiv dizel (škoda oktavia) i ispod 8 u gradu u špicu ne može. Ako na 100 km troši 8l, onda na 20 km troši 1,6 l. Dakle, mene košta odlazak i vraćanje iz grada tačno 240 din i to u najboljem, mogućem teoretskom slučaju. Na mesečnom nivou trošak iznosi 7.200,00 din. Kada u ovu kalkulaciju unesemo i ostale pređene kilometre, van toga, glat dolazimo do 150 eur mesečno.

Vožnja BG vozom: Košta 60 din u jednom pravcu, teoretski. U vozu ne postoji BusPlus aparat i ne postoji kontrola. Tako da imaginarno mesečni trošak vožnjom „metroom“ košta 2.300 dinara koliko košta mesečna karta 🙂 (za studente i penzionere još jeftinije)

A gde je stres, umor, šizofrenija, parkiranje, gubljenje vremena… u celoj ovoj jednačinini? To je neprocenjivo. Novac to ne može da plati.

Apel državi: pokrijte ceo Beograd BG vozom! U roku od odmah!

Velika i jedina mana BG voza je u tome što je trasa neverovatno mala. Saobraća samo između 5-6 stanica, što je po meni sramota. Gde je Banovo Brdo? Gde je Mirijevo? Gde je Banjica? Gde je Medaković? Gde je gornji deo Bulevara? Gde je ostalih 80% Beograda? Zašto i oni moraju da koriste užasne, prljave i raspale autobuse i tramvaje (izvinjavam se trojici „španaca“). Da li je država svesna da kada bi imali metro da bi i autobusi i tramvaji bili čistiji, zdraviji i u boljem stanju?

Zaključak: Barem na jedan tren osećao sam se kao deo prave, svetske metropole koja „ima metro“. Osećao sam se kao pravi poslovan čovek koji nosi svoj ipad i koristi ga u metrou dok polako ali efikasno putuje na posao. Osećao sam se ponosnim što imamo „kvalitetan javni prevoz“. Da li će ovo zaživeti ja ne znam. Da li će narod da nagrne kao sumanut i stvoriti gužve i u BG vozu ja ne znam. Ono što znam jeste da je sada zaista osećaj divan, božanstven i neverovatan. Da mi je neko pričao da ću ovoliko reči hvale imati za nešto što u sebi nosi naziv „gradski saobraćaj“ ne bih mu verovao.

p.s. ko želi da vidi pun redosled vožnje može ga pogledati ovde