Da li se iko zapitao kako to da male firmice (pekarice, butičići, knjižarice….) na zapadu deluju mnogo ozbiljnije, profesionalnije nego kod nas u Srbiji? Mnogo je razloga za to, ali ovi su ključni:
- Slabija obrazovanost menadžera i/ili vlasnika tih firmica
- Odustvo proaktivnosti
- Nepoznavanje novih tehnologija
Kako da se jedna mala firmira diferencira u odnosu na tonu konkurencije? Kako da se istakne? Marketing je cela nauka koja se bavi time, ali ja bih danas hteo sa vama da prokomentarišem o primeni novih modernih tehnologija u malim firmama kojima po teoriji nisu potrebne takve stvari. Ali da li je tako?
Uzmimo za primer malu pljeskavidžarnicu. U radijusu od 1 km postoji još 10 istih ili sličnih. Šta bi se desilo kada bi ta firmica uzela i potpuno implementirala dve iPhone/Android/Blackberry aplikacije u svoje poslovanje, a to su: Viber i Whatsapp
Ima firmi koje su implementirale Skype. Ali, Viber i Whatsapp su se jako brzo istakle i nametnule javnosti kao brze, jednostavne i pouzdane aplikacije sa odličnim kvalitetom prenosa zvuka i slike. Implementacijom istih potrošačima nudimo nešto potpuno novo! Da pretpostavimo da ta pljeskavidžarnica nudi i kučnu dostavu. Sedite kući, pijuckate pivce, gledate tekmu. Nakačeni ste na kučni wi-fi, nemate kredita (ili ste prekoračili paket), a nemate fiksni. A u telefonu imate telefon od svojih „komšija“ koji prave pljeske. Čim instalirate Viber oni će automatski biti dodati u Viber imenik (isto važi i za Whatsapp). Tako, vi ste srećni jer jedna mala firma prepoznaje moderno poslovanje, smanjuje i sebi i vama troškove, i prosto u vašim očima će oni biti na mnogo većem nivou. A delovaće i ozbiljnije.
Sigurno nećete mesto gde se peku pljeske zamišljati kao jedno masno, garavo mesto sa debelim pljeska majstorom koji briše ruke o majcu i gde je sve nekako… kako da se izrazim… pa shvatate već sami 🙂 Ne, odmah se menja i pozicioniranje u svesti potrošača. Jer, kako može debeli masni zabrekli pljeska majstor da barata sa modernim tehnologijama? To prosto ne ide jedno uz drugo. Tako, upotrebom modernih tehnologija jača se brend malih firmi, osvajaju se neki novi potrošači,snažnije se vrši diferenciranje u odnosu na konkurenciju, što ultimativno dovodi i do većih profita.
Ja znam da vama verovatno ovo deluje kao „utopija“ ili „vid’ ga ovaj šta lupeta“ ali zaista, sitnim koracima, malim adaptacijama na tržišne promene, i ponajviše primenom modernih tehnologija svaka firma, pa i one najmanje, može znatno napredovati u svom poslu, a da je ne košta gotovo ništa.
Šta vi mislite o ovome? Koje sve nove tehnologije i aplikacije kompanije, pretežno one male, mogu da primene i tako podignu svoje poslovanje na veći nivo?
10 thoughts to “Kako modernim tehnologijama poboljšati rad malih firmi”
Duff je čist primer. korišćenjem 4square-a i twittera. Kada si već pomenuo roštilj. A što se dostave tiče na zapadu skoro svaka picerija ima svoju app preko koje sam napraviš picu kakvu želiš i sa čim želiš, platiš preko nekog servisa ili kešom kada ti donesu.
Duff je odličan primer. Iako su užasne pljeskavice (lično prestao da jedem kod njih još pre 5 godina), prepune soje i užasnog kvaliteta, imale su zavidan uspeh upravo zbog 4sq i njihovog „uticaja“ na twitteru. To je pametno smišljenja marketing strategija i ja im skidam kapu za to.
Što se tiče aplikacija, iskreno ne znam ni jednu koja ima svoj app i gde možeš da praviš pice. da li možeš dati neki link, bio bih zahvalan? 🙂
Evo app/igre, vidićeš da tu ima mnogo više potencijala nego samo naručivanja
http://itunes.apple.com/us/app/dominos-pizza-hero/id480021780?mt=8
Poštovani Marko,
prvo da Vam se zahvalimo što ste pohvalili naše angažovanje na pomenutim društvenim mrežama. Veoma se trudimo da na sve načine ugodimo našim gostima i drago nam je kada neko to i primeti. Naravno, svo utrošeno vreme i novac da se kreira imidž određeneog brenda, može biti ugrožen ako proizvod, koji je ključni faktor marketing mix-a, ne ispoštuje očekivanja kupaca. Složićemo se oko toga da niko pametan ne bi izašao na tržište, koje je prepuno razne ponude, sa proizvodom lošeg kvaliteta da bi na taj način kreirao ekstra profit. Takva strategija može da potraje godinu, dve i tu se cela priča završava. Mi na ovom tržištu trajemo preko 11 godina, 24h dnevno. U tom periodu smo uslužili veliki broj gostiju i vrlo je moguće da smo u nekim slučajevima i grešili. Narodna poslovica kaže: „Onaj ko radi, taj i greši.“ Očigledno je da smo u Vašem slučaju pogrešili, čim ste naš proizvod nazvali „užasnim“. Mi Vam se izvinjavamo zbog greške, iako ne znamo kada i gde se dogodila, jer kako kažete, desilo se pre pet godina. U pravu ste kada kažete da u ćevap mesu ima soje, to je tačno. Jedino mleveno meso bez soje je tartar biftek i on je poprilično skup za bilo koji tip fast food ponude. Pored soje u ćevap meso ide i sojino brašno, loj, led i začini, i to je tako svuda. Od odnosa pomenutih sirovina ne zavisi kvalitet pljeke i ćevapa, kao što većina ljudi misle. Odnos je svuda isti i to se ne menja. Soja nije ta koja utiče na kvalitet, jer se nalazi u odnosu 4kg na 50kg. Leda recimo ide više, 8kg. Dajte mi primer pljeskavica koje se Vama dopadaju i rećiću Vam odmah od koga uzimaju meso i na koji se način priprema. Ovako, kvalitet ćevap mesa zavisi isključivo od osnovne sirovine, mesa. Meso treba da bude od priplodnih bikova, po mogućtsvu u slobodnom tovu, do 600kg, od prednjeg čereka. Može da se uštedi ubacivanjem mesa krava, koje je jeftinije od mesa bikova, ali ni u tom slučaju kvalitet mesa nije mnogo različit. Meso kada se pripremi, mora da odstoji 24h, u suprotnom, začini neće da odrade svoj proces. Ako bih Vam ispekao tri pljeke, od istog mesa, na različit način, sve tri bi imale različit ukus. Onu koju bih isušio prilikom pečenja, svi bi rekli da ta ima najviše soje. Šta god loše da se uradi sa ćevap mesom, prva asocijacija je… MNOGO SOJE. Ako ste pak sumnjičavi što se ćevap mesa tiče, najbolje je da naručite bilo šta drugo od „čistih mesa“ Mi smo jedini fast food koji u svojoj ponudi imaju meso divljači i ćuretinu, jedino „organic“ meso na tržištu brze hrane. Inače, kvalitat junećeg mesa kod nas nije standardan. Za potrebe jednog fast food restorana koji prodaje recimo 100kg ćevap mesa, potrebno je 300 bikova da bi se turnus ispoštovao na mesečnom nivou, ili 3600 na godišnjem nivou. Često se dešava da albanci sa kosova pokupuju sve što postoji, pa se proizvođači snalaze na razne načine. Ima dosta faktora koji utiču na kvalitet i mogli bi o tome da napišemo knjigu, ali soja ne daje primarni uticaj i to je sigurno. Ako bi kojim slučajem napravili ćevap meso bez soje, raspalo bi se na grilu i imali bi bezbroj raznih grudvica koje ne biste lako sažvakali. Naravno, opet ćemo reći da je meso prepuno soje. 🙂 Ljudski faktor u svemu igra glavnu ulogu. I Japanska Toyota godišnje proizvede 1,5 posto vozila sa greškom. Ulažemo ozbiljan napor u HR sektor, pa se pored svega, zbog mnogo živog rada, jer se sve sprema na licu mesta, provuče i neka greška. Pileće meso je kao „đon“ kada se prepeće. Važno je samo da kada se greška desi, zaposleni reaguju hitro, zamene obrok i vrate novac. U znak izvinjenja želeli bi smo da Vam se odužimo gratis obrokom za dve osobe, Možete i biftek da naručite ako Vam pljeke ne odgovaraju, Tu nema soje, 🙂 Nadamo se da incident koji se dogodio pre pet godina, neće zauvek stati ka brana između nas i da ćete nam dati još jednu šansu. Hvala Vam još jednom na ukazanoj grešci, trudićemo se da se ne ponovi. Srdačan pozdrav! 🙂
Zaboravio si jednu bitnu aplikaciju za razvoj ovakvih radnji – Foursquare. Dakle mogli bismo da pretrazimo okolinu, nadjemo info o tim radnjama, kontakt, . Ta radnja bi mogla da kreira razne vrste specijala koji bi privukli musterije.
Tu je jos jedna aplikacija koja postaje sve popularnija – foodspoting.
Kao sto se se moze pozvati taxi preko twittera isto tako se moze i hrana ili bilo sta drugo poruciti.
Mogucnosti su mnoge – treba samo malo razmisljati i ono sto je najbitnije – realizovati sve to.
Što se tiče 4sq nsam zaboravio, samo sam pričao o trenutno drugim stvarima, ali zato i pozvah sve pratioce da daju svoje neke primere. I potpuno se slažem za 4sq 🙂
Što se tiče foodspoting, iskreno ne znam, slobodno stavljaj linkove da mogu i ostali da gledaju 🙂
A za taxi preko twittera iskreno ne znam. Znam da su Hrvati imali jedno taxi udruženje koje je moglo preko ipone/android aplikacije da se pozove taxi, ali ono je ugašeno skoro 🙁 za Srbiju ne znam da takva moderna postoji. Ako imaš, šeruj link
A mogućnosti su zaista mnoge, samo treba biti malo proaktivan, pametan i kreativan 🙂
Taxi mozes pozvati preko twittera i kod nas – https://twitter.com/#!/NAXIStaxi
Foodspotting se moze naci na adresi http://www.foodspotting.com/ – dostupno na svim platformama.
U nisam znao za to 🙂 strava stvar 🙂 tnx
Mišljenja sam da korisne web aplikacije mogu umnogome olakšati način na koji poslujemo i komuniciramo danas. Kada kažem web, pre svega pomislim na 99% regularnih sajtova koji imaju da ponude neki proizvod ili uslugu.
Na primer, često mi pada na pamet koliko bi bilo jednostavnije postaviti upit za selidbu nameštaja iz kuće ili nekog poslovnog prostora putem neke jednostavne aplikacije u par koraka, i dobiti responsive odgovor u roku od par minuta, sa sve procenom, a i cenom 🙂
Odličan primer iz realnog sveta je http://www.twomenandatruck.com koji na osnovu lokacije nude najbliže i najpovoljnije agencije ili servise za selidbe. Kada bi postojao iPhone/Android app za ovako nešto, i kada bi ljudi kod nas malo bili emancipovaniji za ovakve stvari, bez bojazni da probaju, čini mi se da bi stvari bile mnogo lakše.
Isto važi i za ostale biznise i pojedince koji bi mogli primenom društvenih mreža, funkcionalnih aplikacija i efikasnijih sistema naplate imati daleko veći profit i veće zadovoljstvo klijenata. Slažem se da je foursquare takođe sjajan servis, otvara mnoge mogućnosti, kao i Viber i Whatsapp koje je Zverko naveo, mogu imati interesantne primene za male, ali i malo veće firme 🙂
Uhhh sjajan primer za selidbe. Svaka čast
Inače, držao sam predavanje u opštini Vračar mladim studentima, i dao sam jedan primer: Kada sam tražio farbare, subotom, nigde na netu nisam mogao da nađem. Užasni sajtovi, nigde ne piše radno vreme, loši domeni. Kako se niko nije setio da napravi aplikaciju za farbare? Ili da barem uzmu neki normalan domen tipa http://www.farbarebeograd.rs ili tako nešto.
Poenta je da male firme vode ljudi koji su ostali zaglavljeni u 18 veku, ne poznaju materiju, ne poznaju nove principe poslovanja i jednostavno ne umeju da uvide istinite, nove potrebe potrošača.