Poverenje kao ključni deo strategije internet poslovanja

Živimo u 21. veku, imamo superkompjutere, potrošači su razmaženiji nego ikada, internet je postao ključna varijabla u našim životima, šoping se obavlja online…. Ali, uvek ima ono „ali“. Ovo važi za moderne, uređene i razvijene zemlje. Nažalost, mi živimo u Srbiji, i zato internet kupovina i internet poslovanje još uvek nije na zavidnom nivou. U svetu, ljudi koriste internet i kompjutere za online kupovinu. To je postao uobičajeni način života koji se sve više razvija, jer je jednostavno, lako i udobno.

I Srbija polako hvata zadnji peron tog voza, i tržište se širi. Danas imamo internet mesta gde se prodaje razna roba i usluge poput Limundo.com, Kupindo.com, Donesi.com, GreenDesign.rs i mnogi drugi… Pored njih i velike kompanije poput Gigatrona, Tehnomarketa, Telenor i Tempa nude kupovinu online uz dostavu na kućnu adresu. To su zaista sjajne stvari jer potrošači u Srbiji, isto kao i oni u uređenim i normalnim zemljama, vape za ugodnom i lakom kupovinom preko interneta. Navedene kompanije, ali i mnogi sjajni pojedinci svakoga dana nastoje da taj trend učine standardom i normalnom paradigmom. Nažalost, to sve ide mnogo sporije nego što bi trebalo, na čemu možemo da zahvalimo bankama (koje onemogućavaju brži i kvalitetniji razvoj internet biznisa i preduzetništva), Vladi Srbije koja ne sprovodi i/ili donosi moderne zakone, itd…

Zato se iznova pitamo šta je ključna stvar za brži, kvalitetniji i veći razvoj internet poslovanja u Srbiji? Po mom mišljenu, dve su ključne stvari:

1. Mentalitet potrošača
2. Poverenje potrošača

Ove dve stvari su međusobno povezane, i

mogu se slobodno posmatrati kao jedan fenomen. Rešenje problema i izazov je u poverenju ljudi prema internetu. Koliko smo puta čuli ljude kako govore da ne žele da kupe neku robu ili uslugu preko interneta jer će ih neko prevariti? Ili kako će im više naplatiti nego što bi trebalo? Ili kako će neko posle da im „uđe u kreditnu karticu“ i sve će im pokupiti sa računa? Zašto se to dešava i šta je tu zapravo problem?

1. 1.300.000 stanovnika u Srbiji je nepismeno, odnosno bez ijednog dana škole (zvanični podaci). Kada jedna zemlja ima visok stepen neobrazovanih ljudi, problem je kretati se unapred u bilo kom segmentu društva. Veliki broj ovih ljudi jedva i da kupuje offline a kamoli online. Naravno, to ne mora biti potpuno tačno, više pričam globalno. Ali, činjenica je da su ciljna grupa za internet kompanije uglavnom obrazovaniji ljudi, većeg ekonomskog statusa i mlađeg demografskog godišta.
2. Loša ekonomski standard. Kao što svi znamo privredna aktivnost srpske ekonomije je na nižem nivou nego pre ’80tih godina prošlog veka. Standard građana je mizeran. A kriza je učinila svoje. Ovo dodaje poseban zamah udarcu na internet poslovanje u Srbiji.
3. Needukovanost odnosno nepoverenje. Ljudi su nepoverljivi. Živeli smo preko 50 godina u krizi, odnosno stalno se prelivamo iz jedne krize u drugu. Ljudi nemaju poverenja ni kada je offline biznis u pitanju, a kamoli u nešto novo, „neprovereno“. Ljudi ne žele da kupuju vrednije i skupe stvari preko interneta. Oni to žele da „pipnu“, provere i „okušaju“. Manje vrednije stvar i prolaze nekako, ali vrednije teško. Recimo u Americi je normalno da vi kupite telefon od 500,00 dolara, kompjuter od 2.000,00 dolara ili čak i auto od par desetina hiljada dolara preko interneta. Da li možete da zamislite da neko kupi u Srbiji auto preko interneta? Ili nov kompjuter od 1.000,00 eura? Ja sam, naprimer, imao veliki problem da prodam svoj Samsung Galaxy Note telefon. Pokušao sam i preko Limunda, i preko Kupinda, nije išlo. Jedva sam našao kupca, koji pritom nije bio iz mog grada. Imali smo muku da se dogovorimo i sporazumemo. Na kraju sam mu poslao poštom sa otkupninom, morao je da proveri, da „pipne“ i uveri se da je sve u redu. Eto, na mom primeru sam osetio teškoće internet poslovanja, a na kraju sam svoj artikal prodao lično, starim „dobrim“ offline modelom, što nije za pohvalu. A kada smo kod poverenja, čak i u ovom slučaju doživeo sam šok kada sam od oca čuo sledeće: „Kako ti to njemu šalješ telefon, kako će da ti uplati? Otkupninom? Ma zajebaće te nešto, velike su to pare“. Tako da nepoverenja ima i kada se transakcija obavlja po starom „dobrom“ offline principu. No, i to će se vremenom promeniti

Iz ovih razloga potrebno je još mnogo vremena u kom bi se građanstvo edukovalo, promenilo mentalitet i usađene šablone ponašanja i počelo da veruje u internet. Mnogi danas poistovećuju internet sa facebook-om. Mnogi ni ne znaju šta je interet. Time se uspeh domaćih online kompanija još više mora ceniti, i sav njihov napor ka ostvarivanju navedenih ciljeva. Na neki način možemo reći da je potrebna smena generacija. Srbiji su potrebni ljudi koji razumeju internet, razumeju moderne tehnologije i koji su spremni da kupuju preko interneta. To vreme će sigurno doći. Ne zato što manjina nas to želi, nego što je to jednostavno novi svetski poredak. Kad tad će i ljudi u Srbiji shvatiti da to njima koristi i moraće da se prilagode.

Sve gorenavedeno ne znači da treba odustati ili ne pokušati. Potpuno suprotno. Sada je vreme da se gotovo sve domaće kompanije uključe u internet procese i poslovanje. A kada tržište i mentalitet naroda stasa, kada se edukuje i emancipuje, to će i po njih biti mnogo bolje, jer će spremni dočekati rast i razvoj internet poslovanja u Srbiji.