Bio sam mali dečak. Sedam, osam godina ako se dobro sećam. I otac je želeo da me nauči o ekonomiji, novcu, zarađivanju i preduzetništvu. Uzeo je 1.000 dinara iz džepa, dao mi i rekao: „Sine, idi kod komšije, kupi nešto robe (čokolade, bananice, žvake, sok…), potom uzmi ovaj stočić iz dvorišta, stavi ga ispred kapije i prodaj sve. A onda sa onim što zaradiš dođi kod mene.
I tako uzeh ja novac, otidoh kod komšije, kupih nešto čokolada, keksa i sokova, uzeh stočić, postavih ga ispred kapije, stavih na njega neki milje koji sam našao i lepo poređao proizvode. U jako brzom vremenskom intervalu prodao sam svu robu. Skupio sam novac malim dečijim ručicama i otrčao kod oca da mu se pohvalim. „Tata, tata, vidi! Sve sam prodao!“. „Bravo sine!“ odgovorio je on. „Da vidimo koliko si zaradio. Sto, sto pedeset, dvesta, trista…… petstopedeset?! Sine, gde je ostatak?“. Ostatka nije bilo. Jer sam, genije od deteta kakav sam bio, stavio manju cenu kako bi svi kupovali kod mene umesto kod komšije. A onda mi je otac dao važnu lekciju:
„Sine, poenta je da novac zaradiš, a ne da ga izgubiš. Dao sam ti hiljadu dinara, a ti si vratio petstopedeset dinara. Ti si izgubio novac. Sada ćeš morati da pomogneš tati da opere auto, da pomogneš mami da izbaci đubre i da radiš druge poslove kako bi mogao da mi nadoknadiš novac koji si izgubio.“
I tako sam ja ostao i bez „profita“ koji sam ostvario, i još sam bio u dugu. I tada, već u najranijem dobu dobio sam verovatno i najbolju lekciju o ekonomiji, novcu i preduzetništvu: Mora da se ostvari profit. Ma kakav bio. Lekcija koju sam zapamtio za sva vremena. Možda ja jesam bio jeftiniji od konkurencije, ali svakako nisam ostvario profit. Kao mali, nisam mogao da razumem da bih tako nešto uspeo moram da povoljnije prvo nabavim robu, a potom povoljnije i prodam, a da ostvarim profit. Danas, iz druge perspektive shvatam da poslovanje sa gubitkom nema nikakve poente ali na duži rok. Normalno je kada neko pokrene biznis da neće moći odmah da ostvaruje profit, naročito ako pokreće online biznis. Neko će vreme poslovati sa gubitkom. Ali, ako profita nema ni posle nekog vremena, najčešće 3-5 godina, onda je vreme da se stavi prst na čelo i razmisli da li treba nastavljati sa takvim biznisom.
No, to sad nije važno. Ono što je važno jeste da je iz te lekcije usledila još jedna koja je upravo važna najviše zbog dece. I njihove edukacije od najranijeg doba. Važno je uvek raditi sa detetom. Pored časova klarineta, sporta ili engleskog jezika, roditelji moraju decu da uče i druge važne stvari kao što je ekonomija i tehnologija (ukljućujući internet). Jer, u školi neće bog zna šta naučiti. Kao što možete videti iz priložene slike deca u Srbiji u 21. veku uče o dial up internetu. Tako da je jako važno da sami radite sa svojom decom. Ukoliko želite da ona budu uspešna u životu, da budu samosvesna, pametna i snalažljiva morate ih naučiti važne životne lekcije. A one svakako uključuju i obaveznu edukaciju iz ekonomije, preduzetništva, tehnologijama i baratanja sa novcem, a to ih sve dalje uči nekoj odgovornosti a naravno da im i širi vidike, i bolje ih sprema za surovi život u kojem rastemo.
Ja svakako planiram da svoje dete učim o ovakvim stvarima od malena, a vi?
One thought to “Prva životna lekcija iz ekonomije koju sam skupo platio”
Lekcija iz primera je malo prestroga, deca josh ne znaju vrednsot novca u tim godinama, ali poenta je dobra. Moj prioritet je uciti dete matematiku, informatiku i jezike, engleski obavezno. To su osnove za zivot. Slazem se sa autorom da nasa skola je vrlo slaba i da roditelji moraju sami da rade.