Otkako je informatičkog sveta i veka geek-ovi i izumitelji vodili su velike diskusije oko toga kakav je sistem najbolji: otvoreni ili zatvoreni. Dok su IBM, Compaq i Windows zagovarali otvorenije sisteme Apple je zagovarao zatvoren sistem. Ta žudnja za kontrolom ih je i dovela do toga da budu najvrednija kompanija na svetu, a korisnici da imaju najbolje korisničko iskustvo. Čak se i u samoj kompaniji Apple jedno vreme (na početku) vodio mali rat između Stiv Džobsa i Voznijaka oko modela platforme.
Tako se danas najviše vodi tihi rat između Android i Apple ideologije. Kao što svi znate Android je otvorena platforma. Tačnije, Google dozvoljava svima da koriste Android operativni sistem. I svaki proizvođač telefona i mobilnih uređaja može na njega staviti Androdi operativni sistem. To ima svoje dobre i loše strane. Dobra strana je veći izbor i više mogućnosti sa aspekta korisnika, jeftiniji uređaji i zadovoljavanje potreba većeg broja potrošača. Loša strana je to da korisnički doživljaj nije na najvišem nivou. Jer, ako kupite neki Android telefon od 100 eur, on neće moći adekvatno da koristi Android sistem. Tako, imamo telefone gde ne možete instalirati više od tri aplikacije, koji su spori, tromi i ne možete update-ovati sistem kada se pojavi novi. Zapravo, kako veliki broj proizvođača stavlja android, a on je open source, oni ga prepravljaju (tweak-uju prim. aut.) zbog čega nekada ne možete da update-ujete sistem iako telefon može da ga podrži.
Iz tog razloga, postoji opravdana sumnja da će u dogledno vreme Google ili uvesti neka ograničenja u pogledu koje specifikacije telefon mora da zadovolji kako bi mogao da instalira Android sistem, ili da potpuno ukinu za licencu za sve proizvođače sem Motorole. Google je već najavio da će donekle ograničiti upotrebu svog open source os-a (Android) jer želi da omogući bolji korisnički doživljaj. Kada je vršena akvizicija Motorole Google se obavezao da će Android biti slobodan za sve proizvođače još minimum 5 godina. To je podstaklo špekulacije da zapravo postoji mogućnost da Google iz otvorenog sistema pređe u (polu)zatvoren, po uzoru na Apple. Sada kada imaju i svoje mobilne uređaje (Motorola) verujem da jedva čekaju da to i sprovedu u delo. Jer, svako od Apple konkurenata mašta o tome, ali ne javno. Svako želi da kontroliše svoj proizvod i da iz njega izvuče maksimum. Da dam jedan plastičan primer: skoro sam kupio u Telenoru telefon koji je trebao da služi kratko vreme (nedelju dana). Tako, kupio sam Telenor Smart Pro Android telefon. Iako se na kutiji reklamira kao multimedijalni telefon sa nacrtanim aplikacijama (dezeer, shazam, facebook, twitter…) u praksi nije moguće instalirati više od tri aplikacije. Prva reakcija moje supruge je bila: joj što je bezveze taj Android.. Poenta smartphone-ova je da svako može da ih koristi, bez obzira da li je geek, potpuni laik ili haker. Kako većina korisnika nisu hakeri i nisu geek-ovi, te ne znaju mnogo o tehnologiji, očekujete ako je na kutiji nacrtano da podržava sve aplikacije, da će imati dovoljno memorije da ih i podrži. Što u praksi nije tako. Stoga, prvi na udaru je Android, iz ugla neobaveštenog korisnika.
Takođe, i CEO Nokije je početkom ove godine najavio mogućnost ukidanja Androida kao open software-a. Dakle, iako nije problem do Androida, već mogućnosti da „svaka šuša“ instalira Android na svoj telefon, time se automatski kalja ugled istog. A to niko ne želi. Ma šta pričali u javnosti (gomila laži) svako želi potajno da kontroliše svaki aspekt svog proizvoda.
I zato tvrdim da je zatvoren sistem uvek bolji od otvorenog i znam da će u neko dogledno vreme Google ukinuti Android za sve ostale proizvođače i ostaviti ga kao svoj operativni sistem (za android). Što bi rekli živi bili pa videli.
6 thoughts to “Da li otvoreni sistemi mogu da opstanu?”
Mislim da su tvoji stavovi opravdani u smislu pruzanja visokog nivoa usluge i odrzavanja reputacije odredjenog brenda, svaki CEO ima interes da svoju kompaniju vodi tako da svojim korisnicima pruzi najkvalitetniju uslugu i da bude u mogucnosti da kontrolise svoj proizvod. Medjutim kada su u pitanju ogromne korporacije kao sto je apple ili google koji menjaju svet, mora da se u obzir uzme pitanje sigurnosti, privatnosti i odgovornosti za citavo drustvo. Njihov uticaj je ogroman i kada je nesto tako zatvoreno(bez imalo transparentnosti) to korisnika dovodi u polozaj totalne potcinjenosti. Mislim da je opravdano razmisljati o motivima nekoga u poziciji moci. Generalno bolje bi bilo porediti prednosti i mane slobodnog software-a u odnosu na „proprietary“ software.
Slazem se da je sigurnost veliki problem. Ali, kada placas Apple usluge oni vode racuna o tome i ulazu dosta u sigurnost. Google naplacas za mnogo stvari pa je logicno da se tu vise brines ali u praksi nije tako. Uostalom, 99% internet stanovnika se odavno odreklo bilo kakvog privacy pitanja. Ja sam recimo ugasio Instagram jer su doneli nove uslove koriscenja koje im dozvoljavaju da nase slike prodaju. Instagram i dalje funkcionise. Takodje, Google izbacuje svoje naocare. Prvi proizvod koji ce od pocetka do kraja da bude potpuno kontrolisan po uzoru na Apple filozofiju. Vec postoje grupe koje zagovaraju protiv Google glasses
Apstrakcija ideje o zatvorenom sistemu moze da se preslika na banke u Srbiji. Sa jedne strane i tebi smeta sto banke koce donosenje zakona o elektronskom poslovanju a opet sa druge, smatras da je zatvoren sistem bolji za poslovanje. Svi sistemi koji imaju veliki uticaj na zivote ljudi bi trebalo da budu otvoreni, to je moja poenta.
Pa nije baš za poređenje. Govorimo o konkurenciji u ovom slučaju. Ja se bunim zašto banke i NBS ne dozvole konkurenciju u smislu da pored Wester Uniona postoji i Moneybookers, PayPal i ostali payment gateway-evi u Srbiji. A to su sve sami po sebi zatvoreni sitemi.
Verovatno će se Google uvesti određene uslove koje proizvođači moraju da ispune da bi mogli da koriste OS, jer nema smisla stavljati Android na telefon koji neće moći da ga iskoristi. Imao sam Telenor OneTouch, koji ima malu internu memoriju, ali je i ona prilično popunjena preinstalirani aplikacijama od strane operatora, tako da sam se svakog dana mučio sa čišćenjem cache memorije tih nekoliko aplikacija, a nekoliko puta zbog pune memorije nisam mogao da primim SMS. To se ne očekuje od „pametnog“ telefona. Npr. na tom telefonu sam koristio staru verziju Facebook aplikacije jer je bila male veličine, ~5MB, a trenutna verzija ima >50MB. Ona ne bi stala ni kada bi obrisao sve ostale aplikacije. Progledao sam kada sam prešao na novi telefon sa velikom memorijom, koji može da instalira sve što želim.
Mozilla je sada pokrenula svoj open OS za mobilne telefone, pa ćemo videti kako će se oni postaviti prema proizvođačima telefona.
I sam znas koje sam zamerke i probleme imao sa zeninom Wildfire S i Telenor Smart Pro. To su sve samo ne smart telefoni. Poprilicno su glupi. A kako se reklamiraju kao Andeoid telefoni, Android je logicno na prvom udaru.